Брескву често називају мирисном и укусном краљицом лета и једно је од најомиљенијег воћа код нас. После шљиве, јабуке, крушке и вишње брескве су на петом месту у воћарској производњи у Србији. Ово воће је изузетно укусно и здраво, најчешће се једе у сировом стању али се од бресака може направити изузетно укусна мармелада, сокови или компот.
Пљосната бресква је све популарнија
Брескву зову и женским воћем зато што је добра за здравље дама, а поједина истраживања сугеришу да су брескве добре у превенцији болести жена у зрелим годинама. Позната је и под именима „персијска јабука“ или воће смирености јер има изузетно пријатан, али не превише сладак укус, који подстиче лучење хормона задовољства и чини да се током конзумирања овог воћа осећате срећно.
Воће кинеских царева
Бресква (лат. Prunus persica) је коштуњаво воће из породице ружа. Води порекло из Кине која је данас највећи произвођач овог воћа на свету, а у Европу је дошла из Персије. Први пут у древним списима брескве се спомињу у 10 веку пре нове ере и то као омиљено воће кинеских царева. У кинеској митологији симбол су бесмртности, па се веровало да ко једе брескве имаће дуг живот. Ова симболика није без разлога зато што су брескве изузетно здраве. Данас постоје бројне сорте овог воћа које се класификују у зависности времена сазревања. У принципу је осетљиво воће а највећу штету може да претрпи услед касних пролећних мразева у априлу и мају кад је већ у цвету. Плод брескве је најчешће жуто- наранџаст, а таква је и његова унутрашњост.
Постоје брескве са ситним и меким длачицама по кори, као и оне без познате као нектарине. У питању је ниско калорично воће које има свега 70 калорија у 150 гр. Али су зато богате влакнима и само једна бресква средње величине обезбеђује скоро 10 одсто дневних потреба организама за влакнима која су неопходна у процесу варења. Брескве помажу и у регулисању нивоа шећера у крви, садрже пребиотике који хране корисне бактерије у нашим цревима које утичу на очување имунитета. Богате су витаминима А, Е и Ц, фолном киселином, бројним минералима као и другим хранљивим материјама укључујући флавоноиде и полифеноле. Ово воће има обиље антиоксиданса као што су бета-каротен и лутеин који помажу у борби против слободних радикала у телу. Витамин А, кога у једној брескви има око 10 одсто дневних потреба човека помаже у формирању слузнице у респираторном тракту, а јаче мембране стварају боље заштитне баријере. Богат садржај витамина А у комбинацији са лутеином у бресквама пружа заштиту мрежњаче и сочива ока, а па умањује ризик од макуларне дегенерације и катаракте. Недостатак овог витамина може довести до оштећења вида и немогућности нормалног функционисања ока у мраку познатог и као „ноћно слепило“.
Зашто је добро јести брескве?
Осим што јача имунитет, побољшава вид и расположење брескве имају антупална својства, бета – каротен и витамин Ц који су важни за здраву, еластичну и јаку кожу. Уз витамин А ово воће помаже у заштити од сунца па га треба јести што више током лета. Брескве су веома важне за хидратацију, јер вода чини више од 85 одсто ове здраве воћке. Како има висок садржај влакана и воде, а минималан број калорија одличан су избор за регулисање телесне тежине, здраву исхрану и дијете. Антиоксиданти из брескве помажу правилном функционисању мозга, а због диуретичких својстава помаже избацивању вишка воде из организма што доводи до смањења притиска на срце и артерије, као и мање надимање стомака. Уз то брескве имају већу количину калијума који је неопходан за здраво срце. Добре су и против малокрвности, за цревна обољења и смањење жучне кесе.
Осим плода лековити су цвет и лист који се беру и суше, а потом користе као чај. Занимљиво је да брескве сазревају и након што се уберу са дрвета, али зато у њиховом соку зрењем неће порасти количина шећера. Како би раније убрани плодови дозрели треба их ставити у папирнате кесе како би се одржала одговарајућа количину влаге. Такве брескве се могу чувати у фрижидеру и до две недеље.
Драгана Петровић, Агробизнис магазин
