Воћарски засади ће морати у пластенике?

Аутор: Gdjakovic
121 посета

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ЗАХТЕВАЈУ НОВИНЕ И У ВОЋЊАЦИМА Воће се може гајити у пластеницима, а не само парадајз, паприка

Захлађење са кишом у односу на протекле дане не би требало да науди раним сортама воћа, процветалог услед топлог времена крајем фебруара све док не наступи нагло снижавање температуре испод нуле.
Фото: Јасминка Миливојевић

Већ неколико година суочавамо се управо са таквим временским променама, када клима иде из једне у другу крајност, од наглих високих дневних температура до наглог захлађења и мразева. Такве ћуди времена великим професионалним воћарима задају проблеме, јер неповољни климатски услови могу да допринесу снижавању приноса и нарушавању квалитета плодова, чиме се губи и знатан део зараде.

– Код нас се за сада воће може заштити само противградним мрежама, док стакленици и пластеници представљају велики трошак недоступан за домаће прилике, упркос томе што је једна од мера ублажавања ефеката климатских промена управо примена заштићених простора и нових технологија гајења – казала је за „Дневник” проф. др Јасминка Миливојевић са Пољопривредног факутета Унивезитета у Београду.

У нашој земљи нису заступљени  засади трешње, кајсије, брескве и нектарине у високим тунелима или пластеницима, претежно због већег инвестиционог улагања  (проф. др Јасминка Миливојевић)

Малина у пластеницима код Шапца

По њеним речима, у нашим условима привређивања, противградни системи представљају најрационалнији начин заштите воћака од неповољних климатских фактора. – Због тога се ниједан велики засад јабуке више не подиже без противградног система, који обезбеђује заштиту од града, ветра, високих дневних температура и јаког интензитета сунчевог зрачења. Инвестиционо улагање за инсталирање противградног система се просечно креће од 20 до 25.000 евра по хектару.

Противградна мрежа једина заштита

У Србији нема великог комерцијалног воћњака под неким другим видовима заштите осим противградних мрежа, премда се стабла воћа могу заштитити постављањем високих тунела и пластеника.За сада се у њима, углавном, гаји јагодасто воће, претежно јагода, малина и боровница.

Неке друге воћке, навела је, као што су трешње, кајсије и брескве, могу да се гаје и у високим тунелима и пластеницима, али такве заштите воћа нема код нас, већ у свету. – Рецимо, у Шпанији воћари гаје брескве у блок-типовима пластеника, са циљем обезбеђивања ранијег времена зрења плодова, док се у Кини примењују тзв. „соларни пластеници”, који имају једну дужну страницу изграђену од фасадне цигле која акумулира енергију од сунца и израчивањем топлоте загрева унутрашњост објекта. У САД, Холандији и земљама на северу Европе, које карактерише хладнија клима, трешње се гаје у високим тунелима великих димензија (ширине од 8 до 12 метара, дужине до 50 метара и висине од 4 до 4,5 метра) са обезбеђеним допунским загревањем у току фенофазе цветања. Кајсија се врло мало гаји у заштићеним просторима, иако због раног времена цветања највише страда од пролећних мразева.

Проф. др Јасминка Миливојевић истиче да у нашој земљи нису заступљени засади трешања, кајсија, брескве и нектарине у високим тунелима или пластеницима, претежно због већег инвестиционог улагања (просечна цена пластеника површине 600 квадрата је 9000 евра) и потребе за веома густом садњом, како би што више стабала стало у један објекат. Ипак, таква инвестиција временом постаје исплатива, узимајући у обзир да се остварује вансезонска производња плодова високог квалитета и виша цена на тржишту. – Делимична заштита од временских непогода може да буде и тзв. Rain cap систем (надстрешнице), који се састоји из металних лукова преко којих се поставља полиетиленска фолија изнад редова са воћкама, као заштита од кише. Дуж бочних страна реда се може поставити антиинсект мрежа, која штити воћке од инсеката, као што су азијска воћна мушица, стенице и слично. На овај начин се највише гаји трешња, како би се у условима обилних падавина спречило пуцање плодова и очувао висок квалитет.

З. Делић
Фото: Проф. др Јасминка Миливојевић

Извор: Дневник

Srodni tekstovi

Оставите коментар