Дом најстаријих вина на свету
Кипар је острво са једним издуженим делом копна смештено на источном Медитерану, око 85км јужно од Турске. Простире се на 9.251 км² и на Кипру живи 865.878 становника. Главни град је Никозија и службени језици су грчки и турски. Упркос туризму као водећој грани, пољопривреда је и даље важан и стабилан део економије. Кипра је једна од три најмање земље Европске Уније, после Малте и Луксембурга, стога је његов пољопривредни сектор мали у поређењу са својим европским суседима. Учешће пољопривреде у БДП-у је 2,3% и запошљава 8,5% од укупне радне снаге. Од укупног обрадивог земљишта 8% је под усевима.
С обзиром на медитеранску климу, то доприноси гајењу усева као што су: млади кромпир, поврће, житарице, дуван, маслине, банане, грожђе. У ратарству се гаји кромпир, парадајз, купус, пшеница, јечам, дуван. Дуван је значајан јер у извозу учествује са 7%. На Кипру се узгаја претежно сирови дуван, и у извозу доминирају производи дуванске индустрије. Воћарство и виноградарство је такође заступљено. Од воћа се гаји цитруси, агруми, смокве, лубенице, јабуке. Лимун се гаји на површини од 642 хектара и укупна производња је 14.063 тоне. Грожђе се користи за јака вина и шери по којима је Кипар познат. Због недостатка воде значајно је повећано гајење цитруса, па се може рећи и да имају конкурентску предност у гајењу ове врсте воћа. Русија и Велика Британија су дуги низ година били једни од главних потрошача кипарских цитруса, посебно наранџи и мандарина. Већи број култура зависи од наводњавања. Кипар већ дуже време тражи решење за водоснабдевање. Сточарство је слабије развијено, али је заступљено у планинским деловима Кипра. Кипар је дом најстаријих вина на свету и једно од њих је „Цоммандариа“.
Највише се извози у Француску, Скандинавију, Америку и Аустралију
Према археолошким истраживањима у протеклих двадесетак година дошло се до сазнања да се на Кипру вино производи већ 5.000 година. Вино „Цоммандариа“ садржи све битне састојке које расту на Кипру: грожђе, ванила, мед, зачини, сушено воће, итд. Начин припреме је врло традиционалан и тајан. Разлика у припреми „Цоммандариа“ вина у односу на остала десертна вина је да након што је грожђе брано оно бива остављено најпре десет дана на сунцу и тај процес повећава природну количину шећера у вину. Грожђе се након тога преспе и чува у храстовима бачвама најмање 3 године пре него што се флашира. Након што се флашира вино садржи од 15-20 посто алкохола. Произведе се годишње 500.000 литара ове посебне сорте а највише се извози у Француску, Скандинавију, Русију, Америку и Аустралију. Кипарска кухиња представља комбинацију грчке и турске кухиње, базиране пре свега на месу, салатама и воћу. Локални сир се зове халоуми. Роштиљ је веома популаран начин спремања меса и рибе, а мезе је традиционални оброк сачињен од 20 различитих мањих јела.
Халуми – сир за гриловање и пржење
Овај сир спада у слане гумене сиреве и углавном је најлепши када се исече на кришке и испече на тигању на мало маслаца или маргарина, пече се док не порумени са обе стране. Сурутку која вам је остала можете сачувати за кување чорбица, прављење хлеба. За овај сир је потребно: 5 л пуномасног млека 2 кашике сиришта 100 г соли 1 л воде
Припрема се на следећи начин:
Ставити 1 л воде са 100 г соли да проври, када је проврило склонити са ватре и оставити на страну да се охлади. Млеко (5 литара) ставити у одговарајућу шерпу да се загреје до 37°Ц, можете да користите обичан топломер, температура је јако вазна да би сир успео. Када је млеко достигло одговарајућу температуру додати 2 кашике сиришта (маја) разблажене у мало воде или већ како пише на паковању сиришта које се код вас
користи. Промешати, поклопити и оставити најмање 1 сат да мирује. Судоперу напунити до пола топлом водом (40 степени) и пребацити шерпу са усиреним млеком у њу. Ножем исећи усирено млеко на коцкице, оставити 15 минута да мирује, па промешати. Опет оставити да одстоји, па опет промешати, мешати лагано да се маса не би распала. Памучну газу или обичну памучну пелену раширити преко веће пластичне чиније или шерпе. Сир из шерпе сипати преко газе, завезати крајеве газе један за други и окачити да се оцеди сурутка из сира, отприлике 1 сат је потребно да се добро оцеди. Оцеђени сир заједно са газом ставити у већу пластичну цедиљку и притиснути нечим одозго. Оставити под теретом 2 сата. Извадити сир из импровизоване пресе и пажљиво скинути газу. Исећи сир на четири једнака дела. Сурутку која је остала од цеђења сира ставити на благу ватру да проври, док се не појави пена. Када се појавила пена спустити исечене комаде сира у врућу сурутку. Кувати неких 20 мин или док сир не исплива на површину, то је знак да је готов. Извадити сир из шерпе да се оцеди и охлади. Када се сир охладио, узети воду и со које смо на почетку скували и заједно са сиром убацити у посуду у коју ћемо чувати сир. Ставити у фрижидер и наредног дана је спреман за употребу.
