Бaдем – чува срце, продужава младост и лепоту

Аутор: draganadpetrovic
323 посета

Бадем је изузетно здраво коштуњаво воће које по свом саставу може заменити месо или хлеб. То је прво воће које цвета већ крајем фебруара или почетком марта, па га зову и весником пролећа. За бадем су везане бројне легенде, спомиње се у Библији, а по њему је име добио хебрејски град Бетхел. У многим културама бадем се сматра за симбол љубави и среће, описује се као заштитник породице па је добро имати га у дворишту.

Легенде о бадему
Бадем (лат. Прунус дулцис) је дрво из породице ружа и веровали или не даљи је рођак брескви, кајсија, вишања и другог коштуњавог воћа. Осим слатког бадема који се користи у људској исхрани постоји и горки бадем чије семе има већу количину цијанида и може бити отрован уколико се конзумира у већим количинама. Ова врста бадема најчешће се користи козметичкој индустрији, уље горког бадема сматра се изузетно квалитетним и добрим за кожу, па се верује да може подарити вечну младост и лепоту. Научницима је посебно занимљива степска врста бадема која расте у Делиблатској пешчари.
Верује се да бадем води порекло из Персије одакле се проширио у Сирију, Грчку, стари Рим. Плодови бадема пронађени су у Тутанкамоновој гробници, а у грчкој митологији описано како је настало дрво бадема. Предање каже да се прелепа Фелида чекајући вољеног Демофонта од туге претворила у увело дрво бадема. Када се вратио кући уместо вољене девојке младић је затекао дрво и од жалости се разболео. Богови су се смиловали па је увело дрво оживело, олистало и почело да отвара прелепе беле цветове.
Бадем је листопадно витко дрво густе крошње које расте од четири до десет метара са пречником до 30 сантиметара. Младе гранчице су испрва зелене, потом услед изложености сунцу постају љубичасте, па сиве. Листови су дуги од 8 до 13 сантиметара са назубљеним ивицама и дугом петељком. Бадем воли топлу, медитеранску климу, цвета крајем фебруара или почетком марта, а тек две недеље након цветова појављују се листови. Цветови слатког бадема су бели, а горког ружичасти или бледо љубичасти и по томе се разликују. Плод је коштуничав, елипсастог облика изузетно богат нутритивним својствима, па су га научници сврстали у супер храну.
Овај епитет бадем је заслужио због богатства витамина Е, Ц и Б1, Б2, Б 3, Б 5, Б 6 и Б 9, као и витамина К. Изузетно је калоричан а осим незасићених масти богат је минералима, посебно магнезијумом, калцијумом и фосфором. Ипак, најзначајнији његов део су протеини и угљени хидрати док 100 грама свежег бадема има 14 грама масти.
Иако важи за изузетно здраву намирницу бадем треба узимати у ограниченим количинама, у супротном може доћи до повећања телесне тежине, надимања или чак предозирања витамином Е или манганом. Стручњаци саветују да је довољно јести шест до десет бадема дневно, осим уколико се не користе у лековите сврхе, тада је дозвољено појести и више.

Шта све лечи?
Према истраживању америчких научника бадеми су познати као најделотворнији природни лек када је у питању смањење лошег холестерола. Бадеми су богати антиоксидансима, монозасићеним мастима, магнезијумом и бакром па побољшавају здравље срца и крвних судова. Једење бадема с љуском помаже у спречавању исхемијског срчаног удара или других срчаних стања, а добар је и против дијабетеса типа 2. Садржи природне пробиотике, па поправља цревну флору, утиче на правилан рад желуца, спречава појаву камена у жучи и побољшава мождану активност. Због обиља витамина, посебно Е бадем је добар здравље косе, спречава настанак бора јер подстиче производњу калогена, те умањује знакове старења. У козметичкој индустрији као основа за бројне препарате користи се бадемово млеко и уље које се може примењивати и као додатак у исхрани.
Бадем је признато средство за лечење и у народној медицини. Кинези верују да је шака бадема довољна да вас прође главобоља, а препоручује се и против горушице. Осим плода бадема у народној медици се користи и уље за разне врсте масажа болних зглобова и мишића, као и чај од бадемових љуски против уринарних инфекција, посебно за болеснике који пате од ешерихије коли.
За бадем су везани бројни обичаји широм света. Стари Римљани су на венчањима на младу и младожењу бацали бадеме као симбол плодности, љубави и доброг здравља. Швеђани једу бадем за Божић, који сакрију у пудинг. Верује се да ће онај ко пронађе бадем бити срећан целе године. Бадем је опеван и у старим српским песмама као дрво под којим спава Хајдук Вељко док у наручју држи прелепу девојку.

Извор: Агропрес

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар