Вилина косица у луцеришту

Аутор: Gdjakovic
169 посета

Вилина косица – Cuscuta sp. је стални пратилац детелиништа и луцеришта. Јавља се на луцерки и црвеној детелини, и на местима где се овој паразитној цветници не поклања довољно пажње. Вилина косица спада у најзначајније патогене ових биљака и уколико се не предузму одговарајуће мере заштите, способна је да за 3-4 године a некада и за краћи периoд потпуно компромитује производњу луцерке и црвене детелине. Домаћини овом паразиту могу  ити још и шећерна репа, шаргарепа, црни лук, сунцокрет као и други ратарско-повртарски усеви.
У усевима луцерке и црвене детелине вилина косица се препознаје по жутим флекама у оквиру којих биљке заостају у порасту и на крају угину. Ове флеке се повећавају, чак и по више метара сваке године.

Лако се препознаје њено кончасто стабло, најчешће жућкасте црвенкасте или наранџасте боје, увијено у виду сплета на стаблима и лишћу биљке домаћина. Паразитиране биљке заостају у порасту слабе и на крају угину. Због тога се у усеву појављују огољена места на чијем рубу се на биљкама развија вилина косица ширећи се на усеве. Вилина косица се шири семеном и фрагментима кончастог стабла, који се разносе приликом кошења. Семе вилине косице је веома постојано.У земљишту може да задржи виталност и до 10 година.Клија једино када се нађе на или при самој површини земљишта. Недозреле семенке проклијају брже од зрелих. Оптимална температура за клијање семена 12-18 степени. Из семена се при клијању развија један бледожут кончић који има позитивно генотропан пораст. Када се
приљуби уз земљу кончић се издиже другим крајем, носећи на врху остатке семена. Кончић се креће спирално и тако може да расте и да издржи неколико дана. Ако за то време доспе на стабло домаћина увија се око њега образује апресоријум, а из њега са развија клинасти израштај који улази у стабло домаћина и трансформише се у хаусторију. Семе вилине косице се одржава у семену луцерке и црвене детелине, а може се ширити и на друге начине. Семе
може проћи кроз пробавни тракт животиња а да не буде оштећено,па се тако шири стајњаком.

Мере заштите

Основна мера заштите је сетва чистог семен луцерке и црвене детелине. Треба водити рачуна да се у семе луцерке и детелине не унесе семе вилине косице машинама за жетву, односно вршидбу. Семе треба пре стављања у промет
очистити од семена овог патогена. То се постиже трифоли машинама. Усев луцерке и детелине је потребно заснивати на парцелама где у земљишту нема семена вилине косице, односно где раније није било овог паразита уназад 10 и више година, или где семе паразита није унето стајњаком. Након заражавања луцеришта вилину косицу
можемо решити плодоредом- семе задржава клијавост 5-6 година.или преоравањем луцеришта. По заснивању усева луцерке и детелине обратити пажњу и не дозволити да се у луцериште унесе вилина косица било семеном или фрагментима стабла.

Уношење паразита се може остварити оруђима и машинама за рад кoса и косилица, транспортним средствима, као и стоком која пасе или прелази преко усева. Уколико се вилина косица појави у усеву не сме се дозволити да формира семе, јер је тада њено сузбијање знатно теже. Места захваћена вилином косицом треба покосити за један метар шире од захваћен површине, према центру оазе, а не у супротном смеру. Кошење мора бити до земље.
Покошене биљке треба изнети у пластичном џаку и могу се дати стоци.
Покошену површину третирати хербицидима или 5% раствором плавог камена или 8% сумпорном киселином. Ако вилина косица донесе семе њено сузбијање захтева други приступ.
Захваћену површину, као и метар чистог усева покосити и оставити да се просуши. На тако просушену масу додати још и сламе или сено, као и извесну количину нафте да би ватра била што бурнија када се маса запали. Овако истретирана места окопати и поново посејати усев. За хемијско третирање регистрован је хербицид Керб, који се
примењује у дози од 3-4l/ha , после првог кошења. Такође код јачих луцеришта може се применити препарат на бази глифосата у дози до 0,7l/ha третирањем целе површине и при том треба бити веома опрезан, јер може доћи до слабљења луцеришта. Уколико дође до масовног напада овог патогена и велики број биљака угине, најбоље је усев
разорати и посејати усев који није домаћин овом паразиту.

Фото/текст:

Жаклина Младеновић
Саветодавац за заштиту биља

ПССС Смедерево

Srodni tekstovi

Оставите коментар