Велики успех наших стручњака: Сваки седми сунцокрет у свету потиче из Новог Сада

Аутор: draganadpetrovic
84 посета

Србија је једина земља у Европи која је самодовољна што се тиче производње соје и која соју не увози.

  • Највећи произвођач и извозник немодификоване соје у овом делу Европе јесте Србија. Покрећу се програми оплемењивања соје у Аустрији, Немачкој, чак и у Белгији; у земљама где тога није било. Они долазе код нас да уче, и ми им са задовољством излазимо у сусрет. Јако је леп осећај када Немци дођу код вас да уче – каже директор Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, проф. др Јегор Миладиновић.
    Он је објаснио како је Србија позиционирана када је у питању производња генетски немодификоване соје и уопштено хране која није генетски модификована (ГМО).
  • У Европи, посебно у земљама Европске уније, која је богато тржиште, где потрошачи могу да бирају, они бирају генетски немодификовану храну – каже др Миладиновић.

А каква је улога Института за ратарство и повртарство и његових научника у процесу производње здраве хране – какву корист имају грађани?

Илустрација: Србија је највећи извозник немодификоване соје у овом делу света
  • Резултати наших истраживања преносе се у праксу, а на тај начин диже се ниво комплетне пољопривредне производње у нашој земљи. То значи да кроз наше сорте и хибриде и нашу препоручену агротехнику, фармери остварују већи принос и бољи квалитет, од чега они имају већи профит, а потрошачи имају квалитетнију храну. Такође, оно што ми можемо да извеземо, а то су бројне биљне врсте, доприноси препознатљивости нас у региону, Европи и свету, и наравно, доноси новац. Оно од чега људи имају највише користи јесте то што једу здраву квалитетну храну, што није случај у свим земљама Европе – наглашава директор.

Учешће у међународним пројектима
Говорећи о активностима Института и успесима које остварују у Европи, директор у шали, али с поносом каже следеће:

  • Институт за ратарство и повртарство одавно је прешао границе наше земље. Одавно сарађујемо са Европском унијом и наш институт је већ у Европи – чекамо и остатак земље да нам се придружи.
    Међу најважнијим међународним пројектима у којима Институт учествује јесу пројекти ЕУ из програма Хоризонт 2020. У питању су комплексни пројекти у којима учествују велики конзорцијуми из бројних земаља и у које се не доспева лако. Институт, међутим, тренутно учествује у пет таквих пројеката, што је у односу на број научних радника и могућности Института велик број, објашњава саговорник, те истиче да су научни радници Института за ратарство и повртарство на тим пројектима ангажовани као лидери радних пакета.
  • Учешће у таквим пројектима је важно из најмање два разлога: прво – статус Института и научних радника, и њихова препознатљивост међу европским колегама, а друга су, наравно, финансије. Пројекти Европске уније, односно Хоризонт пројекти јесу најбољи начин да дођемо до нове опреме, хемикалија, да обавимо дисеминацију наших научних радова, да путујемо и упознајемо се са колегама – каже директор Миладиновић.
Илустрација: Добри смо и у производњи сунцокрета/ Фото: Pixabay

Институција од националног значаја
Професорка др Драгана Латковић, председница Управног одбора Института и професорка Пољопривредног факултета у Новом Саду, такође је говорила о успесима Института.

  • Понос Института за ратарство и повртарство јесте његов научно-истраживачки тим, који чини преко сто истраживача, од тога преко 90 доктора наука, а њима помаже око триста образованих стручњака и радника различитих профила. Тај тим је гарант квалитета онога што Институт ствара – а ствара хибриде, технологију гајења, ради на образовању студената и пољопривредних произвођача, и наравно врши услуге. Тај напоран рад и то што је Институт лидер у области пољопривредне производње у нашој земљи, крунисан је 2018. године, када смо и постали институт од националног значаја за Републику Србију – каже Латковић.
    У Србији постоји 66 института, а само шест међу њима има статус института од националног значаја. Како каже професорка, бити институција од националног значаја јесте част и привилегија, али и обавеза.
  • То у ствари значи да резултати свих наших истраживања, свих наших научних области, не би имали сврху ако не заврше до крајњих корисника, а то су пољопривредни произвођачи у нашој земљи и региону. Сви који купују наше семе и дођу овде на Римске Шанчеве, могу добити и савет стручњака како гајити ту биљну врсту. Дакле, радимо на едукацији пољопривредних произвођача.

Познати по сунцокрету
Сваки седми сунцокрет у свету потиче из Новог Сада.- Као професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, увек говорим мојим студентима: ако желите да научите нешто о кукурузу – идите у Америку, ако хоћете да научите о шећерној репи – идите у Немачку, ако желите да научите нешто о јечму – идите у Канаду, али ако желите да научите о сунцокрету – останите у Новом Саду“, закључује Латковић.

Илустрација: Странци уче од наших стручњака о сунцокрету/ Фото: Pixabay

Шта је ГМО?
О ГМО храни последњих година много се говори, а та скраћеница односи се на генетски модификовану храну. Шта то тачно значи, објаснио је др Јегор Миладиновић.

  • Генетска модификација је у ширем смислу свака трансформација у геному, а у ужем смислу, оно што просечног потрошача занима, то је увођење гена из једног организма у други. Ја просечног потрошача не бих замарао научним аспектом тога, него бих усмерио пажњу на економски ефекат тога. Европска унија је богато тржиште, њихови потрошачи могу да бирају – да ли ће јести модификовану или немодификовану храну. Они желе да једу органску храну, желе да једу немодификовану храну и спремни су да за то плате. Ми имамо сорте и хибриде који нису модификовани, који су квалитетни и приносни, и које можемо њима да продамо, да они нама за то плате.
    Европска унија је донирала 230 милиона евра за пољопривреду и безбедност хране у Србији од 2000. године. Подизање конкуретности, стандарда безбедности хране и чувања јавног здравља, поштовање добробити животиња и стандарда заштите животне средине – главни су правци помоћи ЕУ овом сектору. ИПАРД (Инструмент претприступне помоћи за рурални развој) јесте водећи програм у овој области, у оквиру ког је за Србију издвојено 175 милиона евра у периоду између 2014. и 2020. године, уз још 55 милиона евра националног суфинансирања, а намењен је пољопривредним произвођачима.
  • Извор: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/veliki-uspeh-srpskih-strucnjaka-za-poljoprivredu-novosadski-institut-je-institucija/p70xgvl
0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар