Лековито, зачинско и ароматично биље у Србији представља богату традицију и део културе народа, пише Славица Стеванетић, Удружење за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС.
Србија захваљујући повољној клими, земљишту и незагађеној средини веома је погодна за интензивно гајење овог биља. Производња лековитог, зачинског и ароматичног биља доноси већи, бржи и лакши профит од других пољопривредних производа.
Лековито биље у Србији се плантажно највише гаји у Војводини. У северној српској покрајини налази се четвртина укупних засејаних површина под овим биљем. Највеће плантаже су у селу Баваништу, на југу Баната где се гаје камилица, нана, босиљак, матичњак. Сакупљање из природе највише је заступљено на Ртњу, Озрену, Сувој планини, Сврљишким планинама, Старој планини.
Илустрација: Лековито биље у Србији се плантажно највише гаји у Војводини
Богата и еколошки чиста подручја Хомоља, Јужне и Југоисточне Србије, Голије, Копаоника, Западне Србије, Ваљевских планина, богата здравом пијаћом водом и термалним изворима, пружају велике могућности за сакупљање и плантажно производњу овог биља.
Србија је веома погодна за интензивно гајење лековитог биља и по биодиверзитету сврстана је у 158 најбољих центара света.
Према подацима Републичког завода за статистику, засејане површине под лековитим, ароматичним и зачинским биљем у 2020. години су износиле 2.207 хектара или 1% обрадивих површина, што је мало с обзиром да имамо дугу традицију гајења и сакупљања овог биља и да је реч о веома профитабилној производњи која може да се обавља и у стакленицима и плантажно, а не тражи нарочито плодну земљу. Годину дана касније засејано је 2.115 хектара, што је смањење од 4,3%.
У Србији се лековито и ароматично биље гаји или сакупља на теренима, и обично су то територије на којима се ова производња и прикупљање одвија, маргинална подручја. Земљиште на коме се узгаја лековито биље не мора бити захтевно. Плантаже неких врста лековитог биља могу имати више жетви у току године.
Илустрација: Гајимо три пута мање лековитог и зачинског биља него што бисмо могли
На основу слободних процена са терена, површине под лековитим, ароматичним и зачинским биљем се крећу око 5.000 хектара. Максималне површине за гајење лековитог биља би биле око 15.000 хектара, како не би дошло до суфицита сировина.
Извор: https://www.ekapija.com/where-to-invest/4037310/proizvodnja-lekovitog-zacinskog-i-aromaticnog-bilja-donosi-veci-brzi-i-laksi-profit
