Гајење биљака за припремање напитака обухвата производњу различитих биљних култура које се користе за чајеве, кафу, сокове и друге напитке. Ова делатност спаја пољопривреду, прехрамбену индустрију и фармацеутску праксу, јер многе биљке имају лековита својства.
Биљке које се узгајају за припрему напитака могу се поделити у неколико главних категорија – чајне, попут хибискуса, нане, камилице, матичњака, коприве, шипка, затим група биљака за кафу и замене као што су цикорија и јечам. У категорију производа у овој делатности су и боровница, аронија, малина, зова, нар, које се користе за прављење воћних напитака.
Зачинске и ароматичне биљке које се употребљавају за прављење мелема и уља су и лаванда, рузмарин, босиљак, ђумбир, цимет, анис, гинсенг, ехинацеа, валеријана, кантарион.
Иако у делатности гајења биљака за припремање напитака нема много регистрованих фирми – укупно 21, подаци бонитетне куће CompanyWall показују да су њихови укупни приходи у 2023. години износили 57,5 милиона динара (57.479.000).
Најуспешнија фирма на основу добити у истој години била је Брђански мелем д.о.о. са зарађених 1.260.000 динара. Ово београдско предузеће више од десет година израђује мелеме за разне намене. Најтраженији производи су мелеми против реуме, акни и бубуљица, проширених вена, хемороида. Све што прави предузеће Брђански мелем је сто одсто природно, на бази етеричних уља и лековитих биљака.
Пословање ове фирме је стабилно годинама уназад. У 2021. остварена је добит од 2.698.000 динара, док је у 2022. тај резултат износио 4.443.000 динара.
Друга по успешности је самостална занатско-трговинска радња Мента микс предузетника Милета Стојковића. Стојковић каже да производња иде добро, да производа има, али да је купаца нешто мање.
“У овом послу критеријуми су постали строжи, производи морају да задовоље стандарде, да роба буде чиста, да нема никаквих додатака. Ми све то испуњавамо, па се надам да ће друга половина године бити боља”, објашњава Миле Стојковић и додаје да се они баве производњом, откупом и прерадом биља.
Илустрација: Узгој лековитог и зачинског биља је све исплативији бизис у Србији
Истиче да је квалитет њихове робе добар. Нуде производе од камилице, першуна-лишћара, оригана (за пице), матичњака, вранилове траве која је, како каже, „одлична за нервни систем“, и босиљка.
“Морам да кажем и да је тешко доћи до радника. Младе не занима овај посао. Ми радимо само за наше тржиште, за страна су процедуре компликованије, а мислим да нам се и не би исплатило када се све сабере и одузме”, истиче Стојковић.
Добит овог самосталног предузетника је таква да је дошао до другог места листе најуспешнијих коју је направила бонитетна кућа ЦомпанyЊалл. Резултат је у 2023. години био 375.000 динара, годину раније – 290.000 динара, а у 2021. добит је била 183.000 динара.
На трећем месту по успешности у пословању у оквиру делатности гајења биљака за прављење напитака налази се још једна фирма из Баваништа, под називом Мета-хем. Укупна добит овог предузећа износила је 270.000 динара у 2023. години, док су резултати у претходним били нешто бољи – у 2021. добит је била 305.000 динара, а у 2022. износила је 332.000 динара.
Пољопривредник који се бави узгојем лековитог биља Стеван Радојичић у разговору за Бизнис.рс каже да ова делатност може бити профитабилна, али да се морају пратити инструкције стручњака.
“Прво, морате паметно да бирате семе или саднице. Није свака биљка за сваку земљу и климу, па се од почетка мора водити рачуна шта ће најбоље да успе. Онда долази сетва или садња – зависи каква је биљка, неке се одмах сеју, а неке прво иду у расаднике па тек касније у земљу”, објашњава наш саговорник.
Илустрација: У ову групу спада и боровница чији сок је врло цењен и тражен
Он саветује да кад биљка крене да расте мора да се одржава како треба – заливање, заштита од разних напасти, прихрањивање и, где треба – орезивање да боље напредује.
“Када дође време, берете – ручно или машински, опет зависи од биљке и шта планирате с њом. После бербе иде сушење, било природним путем, било у сушарама, зависи од могућности и врсте производа. Али, није готово док се не преради и упакује. Ту долази млевење, ферментација код неких биљака (као што је случај са црним чајем), извлачење корисних састојака и на крају паковање – да буде спремно за продају”, наводи Радојичић.
Када је реч о новцу, он оцењује да то може бити уносан посао, јер све више људи тражи природне и органске производе.
“Наравно, треба рачунати на трошкове као што су земља, семе, радници, опрема… али ако се ради паметно и квалитетно цена на тржишту може да буде добра, нарочито ако се испоштују еколошки стандарди. Што се продаје тиче, има разних начина. Може директно или кроз специјализоване продавнице, а ако се све лепо организује, може и извоз”, закључује Радојичић.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/koliko-se-moze-zaraditi-gajenjem-biljaka-za-proizvodnju-napitaka/
