Прохладни дани и ноћи у минусу, средином априла, ненадано су захватили планинска подручја западне Србије, угрозили опстанак воћа, а у једном домаћинству „здружили“ овцу и мачку.
Април је, исцветало ливадско цвеће, бехар и пупољци на воћу, још од марта месеца сведоче никад ранијем пролећу у нововарошком крају, а због дневних температура испод нуле, ових дана воћари страхују за род воћа, наручито малина.
У појединим малињацима на већој надморској висини, сезона је већ завршена, мокар (тежак), априлски снег, поломио је везане ластаре и тиме, и пре цвета, домаћинима „обрао“ овогодишњи род. Негде је још неизвесно да ли ће преживети априлску зиму, јер мраз скоро па сваке ноћи може да буде пресудан. Домаћини се надају најбољем, али не крију да имају страха.
– Сигурно је да овакве временске прилике у овом периоду не утичу добро на воће, поготову на малину, јер је она и онако осетљива. Моји малињаци налазе се на надморској висини преко 900 метара, па се и бринем шта ће бити на крају, али се ипак надам да ће проћи без већих последица – каже Његош Стојадиновић из околине Пријепоља.
У овом крају, надомак обала Лима, нема села у којем се не узгајају малине. Иако су поједина домаћинства празна и у њима се не живи свакодневно, ипак у време обраде и брања малина и она заживе. И они који су трбухом за крухом, у потрази за бољим животом, напустили село и отишли у Пријепоље, касније су у овом послу пронашли зараду и на свом имању засадили малине, па их беру и обрађују свакодневно долазећи из града у село.
Пријепољска села погоднија су за узгајање воћа од нововарошких, јер су смештена на нижој надморској висини и мање су изложена оваквим временским неприликама. Па и поред снега и температура испод нуле, малињацима у нововарошком крају скоро па сваке године прете и слане.
И и ових су дана, јутра под Муртеницом и Златаром веома хладна, а поља прекриврена сланом. По веровању овдашњих горштака, слана никад није „старија“ од снега, те се и овом крају очекује још снежних падавина. Ни то није чудно, кажу, сећају се снега и на почетку јуна, али је необично да га није било током зиме, када му и јесте време, па је вегетација кренула раније него иначе.
– Имам 90 година, али нисам запамтио овакву годину. Знало се шта је зима, шта лето и доста су године биле родније, доиста није се као сада бавило пољопривредом, али смо радили колико смо могли. Тешка су била времена. Па и последњих зима није било толико снега, али га је ипак било, није као зимус. По почетку године се видело да пољопривреди неће ићи на руку, али се ипак упркос и неповољним временским условима мора радити – прича Радосав Илић из Негбине код Нове Вароши.
У Белој Реци, подно сурове Муртенице, у домаћинству Спасојевића, испричао нам је домаћин, и мачку из дворишта збуниле су мразовите априлске ноћи, па је топлину пронашла на леђима овце Белке у штали, где је и провела читаву једну ноћ. Неоуобичајен призор, домаћин није могао, а да не фотографише и подели са нашим читаоцима.
– И она се, као и ми, протеклих дана навикла на летње температуре, па јој је ово захлађење тешко пало, али је ипак топлину пронашла на овци. Чим сам овце затворио у шталу и ушао за њима, приметио сам да се мачка попела на једну од њих. Призор ми је био заиста занимљив. Касније сам више пута улазио у шталу да видим да ли је још увек на овци и била је, претпостављам да је на њеним леђима провела целу прохладну априлску ноћ – прича нам домаћин.
Протеклих ноћи температура у селима под овом суровом планином достизала је и до шест степени испод нуле, а најхладније је, кажу планинци, у јутарњим сатима, када свиће. Неретко се минулих јутара могло видети у зору како мештани пале ватре по малињацима, како би их колико било заштитили од мраза.
Питају се, да ли дим колико помаже, толико може и оштетити засаде малине. Једни тврде једно, други друго, нису се консултовали са стручњацима, али кажу да су и ранијих година на овакав начин од мраза спашавали воће.
Сигурни су горштаци, док се поља сијају од слане, снега ће бити још. Ових је дана има, и наредних је очекују, а ни снег их, кажу, не би изненадио у мају. Борба са овим временским неприликама најтеже пада воћарима, док повртари још увек немају бригу. Ако успеју и сачувају првенствено малину у овом крају, питају се, да ли ће их њена цена на тржишту охрабрити и испатити им труд?
Аутор – Боривоје Илић
