Сезона бербе малина у појединим крајевима западне Србије почеће кроз десетак дана, а због неповољних временских услова, овогодишњи род биће знатно умањен у односу на претходну годину.
Председник Асоцијације малинара Србије Добривоје Радовић каже да ће малина бити од 50 до 70 одсто мање.
„Биљка је та која је веома претрпела факторе оштећења. Малине је 50 до 70 одсто мање, иако су примењене све агротехничке мере ту неће бити сјајне ситуације“, рекао је Радовић за Тањуг.
Радовић каже да цена која би била задовољавајућа и за произвођаче, али и за хладњачаре јесте 400 динара за килограм малине, јер све испод тога тера произвођаче у минус.
„Доста извозника је причало о 200, 250 динара. Могу сада да лицитирају и 2.000 динара јер малине нема. Можете нешто платити и 2.000, а то већ сада немате. Реално нешто што би требало да буде, да би били задовољни и једни и други и трећи и да имају интерес, јесте аконтна цена малине од 400 динара са тендецијом раста. То значи, како буде расла понуда и потражња, цена има тенденцију раста, али да она не буде нижа од 400 динара. То је нешто што је прихватљиво али и то је мало, на принос који је смањен, јер немате шта да платите ако тај производ не постоји“, каже Радовић.
Он додаје да за цену малине није крива држава чија је основна улога посредство између заинтересованих страна, већ да су хладњачари ти који креирају цену.
„Цену малине највише диктирају извозници и хладњачари, они који ту цену и креирају. Не можемо кривити државу да она диктира цену. Држава може бити само медијатор у овом систему. Она може да споји једну и другу страну, пољопривредне произвођаче и извознике и хладњачаре. И може држава кроз разне субвенције или подстицаје, као што то и чини, да помогне одржавање и побољшање производње, да ли противградном мрежом, наводњавањем, пољопривредном механизацијом или нечим другим, али она може бити само медијатор и посредник у разговор између заинтересованих страна“, рекао је Радовић.
Илустрација: Све испод 400 динара по килограму тера произођаче у минус
Према његовим речима, држава мора да стане иза малинара, који у случају лоше године немају простора за сналажење као што је то случај са хладњачарима и извозницима који недостатке из српских малињака могу надоместити увозом из других земаља.
„Највећи купац српске малине је Европа, а и ја сам сазнао из медија да има неких преговора да ће се извозити у Кину, али је најтужније што ове године нећемо имати ни да извеземо на тржиште Европе нити за Кину. Мислим да ове године не постоји тај начин. Ми смо некада, пре три, четири године производили од 90 до 120.000 тона малине. сада је ситуација другачија. Доста људи јесење агротехничке мере није применило. Друга ствар је веома топла зима и треће смањење производа“, закључио је Радовић.
Радојко Бујошевић из Ариљског села Трешњевица под малином има око три хектара, али је и његов засад претрпео велику штету услед лошег времена.
Он каже да је још увек рано говорити и о томе да ли ће произвођачи црвеног злата ове године зарадити и за покривање трошкова, а не о коначној заради.
„Да ли ћемо покрити или нећемо то ћемо само ми видети на крају сезоне. Берба малине кошта по килограму 120 динара и то са просечним берачима има их који дођу, а неће да раде па кошта и 150 динара. Али ко нас пита. Ми мора да радимо, а да ли ћемо зарадити чисто сумњам“, рекао је Бујошевић.
Илустрација: Неповољни временски услови утицали су на принос малине
Ипак он каже да се нада високом квалитету овогодишњег рода, мада, истиче и то зависи од времена.
„Ако буде лепо време, надамо се квалитету. Малина је ретка у просеку. Мислим да ће бити мало крупнија, можда ће бити мало чистија. Ради се као да је добра. Да се прска мора, да се штити мора, да се баци ђубриво и препарати мора и надам се да ће бити добри приноси. Ја се надам између 150 и 200 килограма по ару, али тешко ће бити то у просеку“, рекао је за Тањуг Бујошевић.
Драгојле Јованчић из Ивањице на површини од 30 ари гаји две сорте малине, виламет и фертоди и каже да је очекивао да ће набрати од 4.500 до 5.000 килограма са те површине, али да од тога нема ништа.
„Очекивао сам род од 45 до 50 товара, а ако буде имало и 1.000 кила. Малину сам комплетно припремио, имам наводњавање, први сам посадио фертоди. Очекујем цену од 350 до 400 динара. То једино може да нас извуче да покријемо бар трошкове“, рекао је Јованчић.
Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/malinari-nadamo-se-ceni-od-400-dinara-za-kilogram-maline/vep4p8y
