Чека ли нас несташица рибе?

Аутор: draganadpetrovic
48 посета

У Србији је у последњих десетак година преполовљена производња конзумне рибе, пре свега шарана. Професор Пољопривредног факултета Зоран Марковић каже да је у шаранским рибњацима у Србији 2010. године произведено 7. 322 тона рибе, а да је 2023. године било 3. 821 тона.
Два су разлога који су довела до тога. Са једне стране појава два вируса KHV (херпес вируса) и CEV вируса (у народу познат као „спавајућа болест“), а са друге стране затварање пијаца током короне, јер су рибарнице углавном на пијацама.

KHV вирус је правио велике проблеме док је био у пуноћи своје вирулентности, агресивне фазе деловања, а то је од 2013. године до 2020. године. Након тога се и даље јављао, али спорадично и није било тако великих угинућа каквих је било до 2020. године“, каже за Euronews Србија проф. Марковић.

Од 2020. године активирао се други вирус „спавајућа болест“ који је почео да наноси велику штету у рибњацима.
„КХВ вирус је присутан и даље, али не прави тако велику штету какву је правио раније. И оно што је важно за конзумента, вируси не праве никакве проблеме код људи. Можете појести инфицирану рибу и нећете имати никакве последице. Међутим, инфицирана риба угине, тако да не може да стигне до конзумента“, појаснио је он.

Илустрација: Све је мање рибе, па се очекује драстичан скок цена

Проблеми током ковида
Нису само вируси десетковали шаранске рибњаке у Србији. На драстичан пад производње конзумне рибе утицала је индиректно и пандемија вируса корона. Наиме, током пандемије биле су затворене пијаце, а рибарнице су углавном лоциране на пијацама.

Произвођачи нису могли да продају рибу, јер нису имали где да је продају. Систем малопродајних објеката је био затворен и риба није могла да се пласира.

„Када не продате конзумну рибу, једино решење је да је вратите у рибњак. Конзумна риба у трећој години постаје полно зрела и онда имате нови проблем јер креће да се размножава. Тај дивљи мрест је често мрест браће и сестара и добијате млађ која није добра. Ту имате двоструку штету, рибу која је за продају морате да држите у рибњаку и лошу млађ. На крају године имате огроман губитак“, појаснио је Марковић.

Ту није крај проблемима произвођача рибе. Они су оптерећени дажбинама које друге гране у производњи попут произвођача стоке, живине немају.

„Власници рибњака плаћају воду држави, што нису мали трошкови. Такође, када се појави проблем у рибњаку они немају где ту рибу, мора да остане у рибњаку. Произвођачи стоке када имају проблем у штали, преселе стоку у други објекат док не санирају проблем у производном“, каже Марковић.

Такође, подршка од државе које имају произвођачи говеда и оваца не важи у рибарству. Марковић наводи да произвођачи рибе имају веће оптерећења, а мање подршке.

„У шаранским рибњацима производња рибе до конзумне величине траје три године. Тек након три године можете рачунати на приходе и неки новац. За те три године треба да храните рибу, да је чувате од птица и сисара попут корморана и видри које су грабљивице на рибњацима, али и од људи. Морате да одржавате рибњаке. А субвенција државе је 10 динара по продатом килограму. Та субвенција неће ником помоћи“, навео је Марковић.

Илустрација: Срби мало једу рибу, нешто више током поста

Прети ли несташица?
Наш саговорник каже да се често очекује да цена рибе буде јефтинија од пилетине, да нико не размишља да конзумно пиле настаје за 40 дана, а шаран за скоро хиљаду дана.

Како је преполовљена производња рибе, а њен пик продаје је око Светог Николе, многи се питају да ли можемо очекивати на јесен несташицу и велико поскуљење рибе?

Марковић не очекује такав сценарио и каже да се недостатак домаће конзумне рибе надомешћује рибом из увоза – поред шарана увози се морска риба попут скуше и ослића. Према подацима Републичког завода за статистику пре четири године увозило се 70 одсто рибе која се продаје у Србији, данас увоз покрива 80 одсто тржишта рибе.

Све ово је допринело да се данас гасе велики рибњаци у Србији. Марковић као пример наводи рибњак Ечка, који има могућности да ангажује производњу на 3.000 хектара, а производња се свела на једно језеро – Бело језеро и свега неколико десетина тона риба.

Илустрација: Ове године први пут ће произвођачи рибе имати право на подршку кроз ИПАРД фондове

ИПАРД фондови
Подршка ЕУ кроз ИПАРД фондове до сада није обухватала и рибарство. Сада се то променило и први пут ће ове године кроз ИПАРД 3 програм бити обухваћено и рибарство.

Први конкурс објављен је 24. фебруара и трајао је до 24. маја. Односи се само на произвођаче, не и на прерађиваче рибе.

„Овај програм је намењен за средње произвођаче рибе, није за мале, али није ни за велике. Када кажем мали произвођачи рибе мислим на оне који производе мање од 10 тона рибе годишње. Они који хоће да инвестирају у нешто са више десетина хиљада или више стотина хиљада евра, њима се исплати да аплицирају за ИПАРД програм. Од оног што уложе враћа им се 60 процената“, навео је Марковић.

Извор: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/123114/prepolovljena-proizvodnja-konzumne-ribe-u-srbiji-ceka-li-nas-nestasica-i-skok-cena-na-jesen/vest

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар