Председник Асоцијације произвођача малина Србије Добривоје Радовић рекао је данас да власници воћњака не прихватају произвођачке цене малина које је израчунао Институт за воћарство у Чачку јер је калкулација рађена на основу приноса који је три-четири пута већи од просечног у Србији. Радовић је за Бету рекао да је Институт до просечних цена дошао на основу просечних приноса од 10 до 15 тона по хектару, а да је просечан принос произвођача у Србији далеко мањи и износи од 3,5 до пет тона по хектару.
„То значи да је просечна произвођачка цена малина коју је утврдио Институт добијена на основу приноса који су три-четири пута већи од просечног приноса који произвођачи остварују и имају га можда 0,01 одсто власника плантажа“, рекао је Радовић.
Према рачуници Института, произвођачка цена малина са приносом од 10 тона по хектару је 240 динара по килограму, за 12 тона је 200 динара, а за 15 тона је 160 динара. Радовић је истакао да би минимална, аконтна (почетна) цена малине по хектару да би произвођачи ове године брали то воће требало да буде 350 динара по килограму. На питање да ли Министарство пољопривреде може да наметне те произвођачке цене откупљивачима које би биле основне, а да би на њих требало додати зараду произвођача, Радовић је рекао да не може Министастарство, али да могу произвођачи. „Испод те цене ми немамо рачун да беремо малине и нећемо их брати, па нека власници хладњача замрзавају ваздух“, рекао је Радовић. Додао је да су произвођачи својом зарадом дуго финансирали „луксузне зграде пословних просторија власника хладњача, њихова мора, возни парк и разне лудорије“ и да више неће пристати на уцењивачке цене и покривање „минуса“ из других извора.
Он је рекао да је у Србији било око 14.000 хектара под малином, али да су због ниских цена прошле године многи запустили малињаке јер је 90 одсто малине продато по цени од 190 до 200 динара по килограму, а да је тек око десет одсто продато по цени од 235 до 240 динара. „Сведоци смо да је откупљена малина продавана по далеко вишим ценама у малопродаји и великопродаји и да су произвођачи малина због ниске откупне цене уништавали воћњаке, па је сада под малином значајно мања површина“, рекао је Радовић. Навео је да је замрзнута малина у последња три месеца прошле године продавана по цени од 160 динара по килограму до 170 динара по килограму, а да је у фебруару ове године цена била 270 динара без пореза на додату вредност, а са тим порезом скоро 200 динара. Он је рекао да су продате целокупне залихе, осим мање количине за прераду.
Директор Института за воћарство у Чачку Дарко Јевремовић рекао је за Бету да је калкулација о произвођачким ценама малина рађена за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије. „Просечне цене смо израчунали на основу просечних цена материјала и осталих трошкова. Не може неко да рачуна екстремне трошкове, на пример лоших радника који наберу исподпросечне количине“ рекао је Јевремовић. Истакао је да је производња малина рентабилна тек на приносу изнад 10-12 тона по хектару, а да је на производњи од десет тона зарада нула. Производња са приносом по хектру испод десет тона је, према његовим речима, неисплатива.
Извор: Бета
