Екстремне температуре већ су „појеле“ део овогодишњег рода у Србији. Кукуруз, који је до пре само неколико недеља на појединим њивама обећавао рекордну годину, на температурама од 40 и више степени престао је да налива зрно, док би соја на појединим парцелама могла да донесе знатно мање него у добрим годинама. После неколико сушних сезона постаје јасно и да производња која зависи само од кише носи све већи ризик. За грађане, међутим, стиже важна вест – несташица поврћа се не очекује, а пред сезону зимнице нема ни најава драстичног скока цена паприке и парадајза.
Овогодишња суша још једном је показала колико само неколико недеља може да промени читаву рачуницу на њиви.
Кише је током првог дела вегетације било у многим крајевима Србије, па је кукуруз у лето ушао у бољем стању него прошле године. Онда су стигле дуготрајне високе температуре. Последице нису свуда исте – велике разлике постоје између региона, али и између парцела, у зависности од земљишта, агротехнике и избора хибрида.
Горан Ђаковић, пољопривредни новинар, каже за Блиц ТВ да управо избор хибрида може да направи велику разлику када наступи суша.
– Када погледате кукуруз, рецимо у Шумадији и у Војводини, видите небо и земљу разлику. Мада, обилазио сам и Војводину, и у Војводини има њива где се кукуруз и даље зелени, што значи да је примењена правилна и добра агротехника, да су коришћени хибриди који боље подносе сушу. Неки кукурузи мало боље подносе сушу, неки је уопште не подносе, а обично су то високоприносни хибриди. И онда кад желите много, често се добија врло мало, јер није само довољно да ви желите, него да имате агроеколошке услове за тако нешто. Тако да, увек је боље ићи на неки оптималан хибрид који боље подноси сушу и ићи на сигуран принос него очекивати превише, а онда добити велико разочарење и онда после кривити државу, Бога и све остале, а не самог себе, јер сте лоше изабрали, заправо – почео је Ђаковић.
За 15 дана од рекордног рода до борбе за свако зрно
Колико брзо врућина може да преокрене сезону види се у Срему. Кукуруз је на појединим парцелама до почетка топлотног таласа изгледао толико добро да су произвођачи очекивали рекордне резултате.
Илустрација: Су7ша и температура преко 40 степени за само 15 дана уништила род кукуруза
Температура од 40 и више степени стигла је, међутим, у веома осетљивој фази. Кукуруз је прекинуо наливање зрна и задржао практично само онај део клипа који је до тада успео да развије.
Горан Ерор, уредник емисије „Бразде“ на телевизији Војводина, који се и сам бави пољопривредном производњом, каже да се очекивања сада драстично разликују од оних од пре само две недеље.
– Да сте ме пре 15 дана питали какав род кукуруза очекујем, ја бих вам рекао рекордан. И све је деловало да ће тако и бити, све до почетка овог топлотног таласа и ових екстремних временских прилика, односно температура од 40 и више степени, што је довело до тога да је кукуруз драстично прекинуо фазу наливања зрна, да је буквално онолико клипа колико је успео до тог тренутка да, „напуни“, то и учинио. Остали део клипа је одбацио. Чини ми се да смо сви преурањено говорили о приносу кукуруза, самом роду и о свему осталом – каже Ерор.
Права слика рода кукуруза зато ће бити позната тек када почне скидање усева. Сунцокрет је у делу Срема већ скинут са појединих парцела, а Ерор каже да се принос на локалитету између Врдника и Руме кретао до 2,2 тоне по хектару.
Гулан: Кукуруз најмање 30 одсто мањи
Ни соја није прошла без последица. Бранислав Гулан, агроаналитичар и члан Националног тима за препород села Србије, процењује да ће принос кукуруза бити најмање 30 одсто мањи. Код соје би рачуница могла да буде још неповољнија. Ако принос буде око 1,6 тона по хектару, наспрам 3,5 тона у редовним приликама које наводи Гулан, губитак би могао да износи између 500 и 600 евра по хектару.
За произвођача је то много више од лошије статистике на крају године – трошкови семена, ђубрива, горива и обраде већ су направљени, а мање тона по хектару директно значи и мање новца којим ти трошкови могу да се покрију.
А шта чека грађане на пијацама?
Упркос сликама са осушених њива, суша не значи аутоматски и драстично скупљу зимницу.
Највећи проблем тренутно је у ратарству, док повртарске културе које се наводњавају имају знатно стабилније приносе. Уз то, на тржиште у периоду припреме зимнице стижу веће количине парадајза и другог поврћа са отвореног поља.
Илустрација: Не очекује се поскупљење паприке на пијацама посебно што сада због зимнице стижу веће количине поврћа са отвореног поља
Ђаковић зато не очекује скок цена. Његова процена је чак да би паприка и парадајз могли да појефтине.
– Неће ништа поскупети. Остаће све на нивоу овога што јесте, односно појефтиниће кад дође она припрема ајвара, парадајз сокова, што је већ практично и почело. Видео сам да су и пале цене и паприке и парадајза. Наравно, то не иде на руку пољопривредним произвођачима у смислу цена, али они су већ зарадили довољно на овим количинама парадајза које су имали током летњег периода, дакле за текућу потрошњу, а не за зимницу. Ово сад што ће стизати парадајза, то стиже са поља, не из пластеника. То је нешто јефтинија производња, већа је родност и, наравно, квалитет који се тражи за прераду – каже Ђаковић.
Ни Ерор не очекује већи ценовни удар на пијацама. Кључ је, поново, у води: културе које се наводњавају имају стабилније приносе.
– Ја мислим да се цене неће драстично мењати у односу на овај период. Све указује на то да поврћа има сасвим довољно и мислим да је генерално снабдевеност наших пијаца феноменална. Тако да све оно што мислим да у овом тренутку брине грађане је потпуно неоправдано. Поврћа има довољно, цене не верујем да ће се нешто драстично мењати. Кажем, све оне које се наводњавају имају стабилне приносе и то је оно што је врло важно рећи у овом тренутку. Једини проблем може да настаје у ратарству – каже Ерор.
Хоће ли Србија имати довољно кукуруза?
Пад приноса на појединим њивама не значи и да ће Србија остати без кукуруза. Ерор очекује да ће овогодишња производња задовољити домаће потребе и да ће одређене количине остати за извоз, али упозорава да је за прецизну процену још рано. Први поузданији подаци стићи ће када кукуруз почне да се скида.
За цену и стање на ширем тржишту биће важан и род у другим великим произвођачким земљама. Посебно Украјини, где је, према Ђаковићевим речима, суша почела раније него у Србији.
– Неће бити дефицита кукуруза, има довољно. Чекамо резултате Украјине. Украјина је најбитнија што се тиче житарица: кукуруза, сунцокрета, соје, пшенице. Код њих је такође наступила суша још раније него код нас. Ја очекујем неки пад код њих производње. Сад ћемо видети, током дана ћу пробати да сазнам најновије податке да ли се суша и наставила, али они су имали много више изражену сушу пре 20 дана него ми – каже Ђаковић.
„Не можемо да се бавимо сувим ратарењем више“
После неколико сушних сезона заредом, рачуница за део произвођача постаје све једноставнија: или улагање у воду и промена начина производње или прихватање све већег ризика да неколико недеља екстремних температура однесе велики део рода.
Илустрација: Кукуруза неће подбацити ове године као прошле, али је род из године у годину лошији због суше
У Војводини већ постоје и другачији модели производње. Ђаковић наводи мини лубенице из Каћа које се извозе у Немачку, као и корнишоне, диње и друге интензивније културе. Идеја, према његовим речима, није потпуно одустајање од кукуруза, већ прилагођавање производње условима тамо где он више не даје стабилне резултате.
– Треба улагати новац, треба инвестирати. Има проблема. Али има проблема у глави. Морамо да мењамо свест. Не можемо да се бавимо сувим ратарењем више, то је очигледно. Нарочито у Банату, где је очигледно суша узела данак и ове године и прошле и претходне. Зашто сејете кукуруз ако вам кукуруз сваке године подбаци? Ове године неће толико подбацити као прошле године. Значи, ове године ћемо сигурно имати веће приносе, јер је прошле године много већа суша била. Раније је наступила, кукуруз је лошије ушао, да тако кажем, у летњи период. Ове године ће, видели сте и код Горана, то много боље изгледа него што је било прошле године – закључио је Ђаковић.
За грађане је, барем за сада, најважније да се проблем са ратарских њива не прелива аутоматски на пијаце. Поврћа има довољно, драстичан раст цена пред зимницу се не очекује, а кукуруза би требало да буде довољно за домаће потребе.
За пољопривреднике је рачуница много озбиљнија. Ако екстремна суша постаје правило уместо изузетка, више није довољно питати колико ће кукуруза родити ове године. Све важније постаје питање колико дуго се на истим њивама може производити на исти начин.
Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/susa-smanjila-rod-kukuruza-i-soje-u-srbiji-evo-sta-ce-biti-sa-cenama-hrane/vy4xktz
