По становнику се у Србији годишње утроши 18 килограма пилетине, а свега четири килограма јунетине. Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС за портал Н1 каже да у наредном периоду не би требало да се догоде велике осцилације у ценама меса, јер, како истиче – за то нема конкретних разлога.
– Са друге стране, цене не могу да иду у висину, јер платежна моћ потрошача не може да отпрати то евентуално повећање – навео је он.
У Србији се, према речима саговорника Н1, на годишњем нивоу по становнику потроши око 40 килограма свих врста меса.
– Највише се троши пилеће месо, око 18кг по становнику годишње. Потрошња свињског меса је око 16кг, јунећег око 4кг, а овчијег и козијег око три до четири килограма – наводи Будимировић.
Истиче да најновији резултати пописа пољопривреде говоре у прилог чињеници да се наставља дугогодишњи пад броја грла стоке.
– Тај пад се још увек није одразио на производњу довољних количина меса свих врста, за потребе становништва. Што значи да, иако је смањена производња (нарочито свињског меса), има довољних количина за потребе становништва – указује Будимировић.
Производња јунећег меса је, каже, у просеку иста последњих пет година, док се производња пилећег меса повећала.
– Највише су погођена мања газдинства која се баве сточарском производњом у централној Србији, а разлози су што су поседи уситњени и мали и нема ко да настави да се бави тим послом. Млади углавном теже да се преселе у веће градове и ту потраже свој посао – наводи саговорник Н1.
Илустрација: Будимировић каже да се још увек производе довољне количине меса – осим свињског меса за прераду и производњу производа од меса
Увоз свињетине за прераду
На питање има ли Србија капацитет да задовољи домаћу тражњу за месом, Будимировић понавља да се још увек производе довољне количине меса – осим свињског меса за прераду и производњу производа од меса.
– У Србији се производи око 80% потреба за свињским месом (недостаје месо за прераду – конфекционирано месо). Производња осталих врста меса је у просеку последњих пет година – каже саговорник Н1.
Пораст цена меса у ЕУ је, каже, констатован последње две-три године (појавом короне и афричке куге свиња).
– Догодили су се поремећаји у трговини и снабдевању месом великих потрошача као што је Кина. Дошло је и до пораста цена живих животиња (прасади која се стављају у тов – са 60 ЕУР/ком на 110 ЕУР/ком). У Србији је у једном тренуитку, пре можда 10 месеци, повећана цена товљеника, али пре неколико недеља је цена пала, па се фармери опет размишљају да ли да отпочну нови циклус това – објашњава Ненад Будимовић.
Пилеће и јунеће месо, додаје, није имало неких значајнијих одступања у протеклом периоду.
– Увоз свињског меса у односу на 2023. годину расте искључиво из разлога јер нема довољних количина меса за производњу производа од меса, јер да би наше компаније у месној индустрији могле да раде – неопходна им је сировина – појашњава саговорник портала Н1.
Илустрација: Не очекују се веће осцилације у цени меса у наредном периоду
Цене у наредном периоду
Када је реч о кретању цена меса у наредном периоду, Ненад Будимовић оцењује да не би требало да се догоде велике осцилације у ценама, јер за то, како истиче – нема конкретних разлога.
– Иде период године када ће се и по домаћинствима организовати зимски свињокољ (не у размерама као прошлих година) који ће подмирити потребе у одређеним количинама. Све више се практикује да се становници великих градова договоре са фармерима да гаје за њихове потребе животиње и да се, у одређеном периоду, те животиње искористе за месо и производе од меса. Са друге стране и цене не могу да иду у висину, јер платежна моћ потрошача не може да отпрати то евентуално повећање. А, фармерима је ипак боље да продају своје животиње него да их чувају и хране преко одређеног временског периода потребног за тов – закључује Будимовић.
Извор: https://www.ekapija.com/news/4915853/da-li-ce-poskupeti-meso