На седници Савеза за храну и пољопривреду у организацији НАЛЕД-а, представљени су резултати примене регенеративне пољопривреде – модела који, како се показало, доноси и до 20% веће приносе у прве четири године, а уштеде у трошковима производње достижу чак 47% у року од деценије.
Гостујући у јутарњем програму, Тодо Терзић, шеф јединице за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у, истакао је да климатске промене захтевају нове моделе пољопривреде који ће истовремено штитити земљиште и омогућити пољопривредницима да остану конкурентни. Управо ту, како је навео, значајну улогу имају регенеративне праксе које подразумевају:
-
смањену обраду земљишта,
-
стално покривање површина покровним усевима,
-
ротацију усева,
-
увођење стоке на испашу,
-
и уопштено повећање органске материје у земљишту.
Терзић је нагласио да се у Србији регенеративна пољопривреда већ примењује на 6.000 до 7.000 хектара, те да су мере подржане од научних института који бележе побољшање квалитета земљишта – укључујући и повећање садржаја хумуса, што омогућава боље задржавање воде у сушним годинама.
– Пољопривредници који прелазе на овакве праксе штеде гориво, смањују број агротехничких операција, а самим тим и трошкове. То је шанса да „преживе“ и тешке године попут ове – истиче Терзић.
Поред пољопривредника, важну улогу у ширењу ових пракси имају и пољопривредне саветодавне службе, а у плану је и израда званичне дефиниције регенеративне пољопривреде у домаћем законодавству.
Кроз дигитална решења, од система за наводњавање и складиштење до апликација за анализу стања у земљишту, отварају се нови хоризонти за мале и велике произвођаче. Терзић поручује да Србија у овој области корача у корак са светом, и да је повезивање науке, привреде и праксе кључ за будућност пољопривреде.
Извор: РТС1
