Министарство пољопривреде Јужне Кореје забранило је увоз свињског меса из Немачке након недавне епидемије слинавке и шапа у стаду бивола у источној немачкој држави Бранденбург. Приближно 360 тона немачког свињског меса тренутно је подвргнуто карантинском тестирању. Епидемија, потврђена у граду Хенов близу Берлина, довела је до одстрела свиња и других копитара из предострожности.
Болест слинавке и шапа је веома заразна вирусна болест код копитара као што су говеда, овце, козе и свиње. Многи зоолошки вртови и дивље животиње, такође, могу бити заражене болешћу. Иако болест не представља опасност за људе, може имати разоран ефекат на стоку и представља велику економску претњу пољопривредницима.
Епидемија представља први познати случај слинавке и шапа у Немачкој од 1988. године и први случај икада у држави Бранденбург.
Шта је слинавка и шап?
Слинавка и шап је акутна и једна од најконтагиознијих заразних болести од које обољевају папкари. Болест се ретко јавља код других врста животиња и код људи. Болест се манифестује фебрилним стањем и појавом карактеристичних везикула (афти) и ерозија на слузници уста, језику, носном огледалу, кожи млечне жлезде, између папака и на круни папака и уколико не дође до секундарних инфекција долази до брзог оздрављења. Болест може да има малигни ток, углавном код младих животиња и он се манифестује дегенерацијом скелетних мишића и срца и завршава угинућем. Код дивљих папкара инфекције су субклиничке. Код људи болест протиче у благој форми са брзим оздрављењем. Болест наноси велике, директне и индиректне економске штете, а због своје контагиозности налази се на листи “А” ОИЕ-а.
Илустрација: Слинавка и шап је акутна и једна од најконтагиознијих заразних болести од које обољевају папкари
Узрочник слинавке и шапа је РНК вирус који припада фамилији Picornaviridae и роду Aphthovirus. Постоји 7 имунолошки различитих серотипова вируса који изазивају исте симптоме болести код животиња. Серотипови вируса О, А и Ц могу се наћи на свим континентима, серотипови САТ 1, САТ 2 и САТ 3 су Јужноафрички сојеви, серотип Азија 1 може се наћи у Азији. Вирус има афинитет према епителним и мишићним ћелијама и има изражен цитоцидални ефекат.
Вирус је неотпоран на висок и низак пх и на високу температуру. Може да преживи температуру пастеризације у трајању од 15 до 17 сец. на 72°Ц. Његова отпорност зависи од температуре и средине у којој се налази. У млеку на температури од 4°Ц може да издржи око недељу дана, на тлу и у сену може издржати 3 дана у топлим периодима године, месец дана у јесен, а зими и до 60 дана. У замрзнутом месу може издржати 80 дана, а у измету 14. Осетљив је на растворе NaOH који се користи за дезинфекцију као 2% раствор. За дезинфекцију просторија користе се паре формалдехида које делују на вирус.
Најзначајнији резервоари болести су папкари, најпре говеда, дивљи папкари и примитивне расе говеда који немају изражене симптоме болести али су клицоноше. Свиње су веома значајан извор заразе за говеда. Инфекција не мора у свим случајевима да се пренесе са једне животињске врсте на другу. У регионима где се болест не јавља ендемски и где се не врши вакцинација против слинавке и шапа, болест се уноси најчешће клицоношама и месом или производима од меса. Клицоноше могу бити и реконвалесценти и вакцинисане животиње које су биле у контакту са дивљим животињама клицоношама или оболелим животињама. Болест се може преносити директним или индиректним контактом. Узрочник се налази у секретима и екскретима оболелих животиња и клицоноша. За време инкубације болести , неколико сати након инфицирања животиње вирус се може излучивати саливом. Вирус се налази у садржају афти, млеку, фецесу, сперми и урину. Након пребољења, животиње дуго могу бити извор заразе, вирус се задржава на фаринксу говеда до 2 године након оздрављења, а код оваца и коза до 6 месеци. Вирус се честицама прашине и капљицама може преносити на удаљености до 100 км, нарочито када је ветровито и на тај начин се болест најчешће шири.
Људи учествују и у индиректном преносу узрочника преко разних предмета, ветеринарских инструмената, одеће, обуће и др. Птице, глодари, пси и неке друге животиње могу на свом телу донети вирус у незаражени регион или фарму. Вирус се у организам уноси инхалацијом, ингестијом, вештачким осемењавањем и преко ветеринарских инструмената.
Илустрација: Код свиња је први симптом болести хромост због оштећења на папцима
Након инхалације или ингестије вирус продире кроз најситније лезије на слузокожи предњих партија респираторног и дигестивног система. На месту продора узрочника долази до примарне репликације вируса и настанка афти. После тога настаје виремија и ширење вируса по организму и предилекционим местима (кожа папака, круна папака, кожа вимена и скротума итд.) где се одвија секундарна репликација вируса. Вирус се може размножавати у скелетној мускулатури и срцу и довести до дегенеративних промена нарочито на срцу млађих животиња.
Инкубација болести код говеда износи 2 до 6 дана, свиња 2 до 11, оваца 2 до 3 и код коза 2 до 8 дана. Симптоми болести су:
- повећање телесне температуре животиње од 41,0 до 41,5°Ц
- смањен аптет
- смањена производња млека
- за 24 часа имају појачано лучење пљувачке из уста
- на слузници уста и на језику запажају се запаљиве промене, а за 1 до 2 дана запажају се типичне везикуле (афте) које могу бити величине трешње до голубијег јајета
- афте на круни и између папака, а нешто ређе на вимену
Афте прскају за 1 до 2 дана након чега опада телесна температура, а на месту прснутих афти остају ерозије. Због прснућа афти, из уста се цеди секрет који може да виси до земље. Промене на језику брзо зарастају док промене на кожи нешто спорије због развоја секундарних бактеријских инфекција.
Иако вирус не пролази плацентарну баријеру, гравидне животиње могу побацити услед високе телесне температуре. Смањење млечности код крава може да траје дуже времена након оздрављења, нарочито ако настане маститис.
Услед промена на папцима животиња јавља се хромост која мооже трајати неколико недеља. Имунитет након пребољења траје 6 месеци до 4 године. Болест може да се јави и у малигном облику са променама на срчаном мишићу, а смрт наступа за 12 до 36 часова.
Илустрација: Овце и козе имају блаже симптоме болести
Код свиња је први симптом болести хромост због оштећења на папцима. На кожи између папака се јави црвенило и едем који је болан, а затим се јављају афте између папака, на мекуши и круни папака. Промене на папцима могу довести до развоја секундарних инфекција и изувања папака. У случају изувања папака хромост траје недељама.
Код оваца и коза су блажи симптоми болести. Након три дана од инфекције јављају се афте између папака и на круни папака услед чега животиње шепају. На слузници уста налазе се ситне афте које су често неприметне. Код младих животиња јавља се малигни ток са угинућем.
Терапија слинавке и шапа је забрањена у многим земљама. Примена хиперимуног серума у почетку болести може спречити ширење болести.
Основни циљ профилаксе јесте да се спровођењем одређених мера спречи уношење болести у земље или регионе који су слободни од слинавке и шапа. Те мере укључују зоосанитарну контролу, контролу увоза и извоза, контролу кретања људи, контролу транспорта, промета робе и др. У случају да се болест појави у одређеном регионуспроводе се строге зоосанитарне мере, зоохигијенске мере, вакцинација у угроженим зонама, блокира се жариште, убијају се и нешкодљиво уклањају оболеле и животиње сумњиве на заразу и прекидају се сви могући путеви инфекције. Због саме контагиозности слинавке и шапа профилакса се веома тешко спроводи кад се болест појави. У земљама у којима се болест ензоотски јавља одређене мере имају за циљ да смање преваленцију болести и искорене болест. У неким земљама спроводи се вакцинација инактивисаним моновалентним или поливалентним вакцинама са одређеним и уобичајеним серотиповима и субтиповима вируса.
Пише: др вет. мед. Мирослав Радић
Извор: https://veterina.info/goveda/bolesti-goveda/25-goveda/bolesti-goveda/209-slinavka-i-sap