Нема сумње да ће 2026. година остати упамћена по добрим приносима свих врста воћа, што потврђују и подаци и прогнозе Министарства пољопривреде Србије, које ове године очекује жетву од 1,5 и 1,6 милиона тона воћа, што је за 46,5 одсто више него 2025. године.
„То би ову годину сврстало међу три најбоље производне године у последње две деценије“, наводи се у саопштењу Министарства поводом 1. јула, Светског дана воћа.
Тако добри приноси отварају пут извозним активностима, али и онима који се баве прерадом и конзервирањем воћа и поврћа.
Посматрајући табелу коју нам је доставила агенција за кредитни рејтинг CompanyWall, може се закључити да је остала прерада и конзервирање воћа и поврћа једна од најхетерогенијих у прехрамбеној индустрији, са чак 1.652 регистрована пословна субјекта у 2025. години.
У истој групи су и велике фабрике прехрамбене индустрије, хладњаче за откуп и замрзавање воћа, произвођачи сокова, џемова, ајвара и других производа, компаније које се баве лиофилизацијом, произвођачи органских производа, као и велики број малих породичних предузећа и предузетника који прерађују воће и поврће.
Већина компанија је заправо везана за воће, док је прерада поврћа заступљена у знатно мањој мери.
Међу највећим компанијама доминирају хладњаче и извозници смрзнутих малина, купина, трешања и другог јагодичастог воћа, што потврђује да се ова индустрија у Србији у великој мери ослања на извоз сировина или полупроизвода, а мање на финалне производе са већом додатом вредношћу.
Илустрација: Смрзнута малина је један од извозних адута Србије
ПКС процењује да око 60 одсто домаће прерађеног воћа и поврћа завршава на тржишту Европске уније, док значајан део извоза иде и у ЦЕФТА регион због близине тржишта и лакше трговине.
Географска расподела компанија веома јасно прати главне воћарске регионе Србије. Најзначајније компаније долазе из Ариља, Ивањице, Пожеге, Лучана, Пријепоља, Ваљева, Осечине, Блаца, Куршумлије, Александровца, Прокупља и Лесковца, односно подручја која представљају центар производње малине, купине, вишње, шљиве и другог воћа. Ово показује да су прерађивачки капацитети углавном развијени у непосредној близини производње, чиме су смањени трошкови логистике и губици у квалитету сировина.
Истовремено, индустрија обухвата и препознатљиве произвођаче финалних прехрамбених производа као што су сокови, џемови, компоти, пиреи и други прерађени производи, као и компаније специјализоване за лиофилизацију воћа, производњу воћних прахова, органских производа и премиум прехрамбених састојака намењених извозу.
Вељко Јовановић, саветник председника Привредне коморе Србије, недавно је за Biznis.rs, на тему прераде и извоза воћа и поврћа, рекао да су међу најважнијим извозним производима сокови и воћни пиреи, који се, како објашњава, лако транспортују и складиште.
„Када правите воћни пире, он се може дуго чувати у асептичним кесама и бурадима, без потребе за великим капацитетима за складиштење и са прилично дугим роком трајања, што је веома исплативо за посао“, каже он.
Такође је приметно да велики број компанија у сектору има мали број запослених, а често и само једног запосленог. То указује на то да део пословања послује сезонски, са запошљавањем великог броја привремених или сезонских радника који се не одражавају у просечном броју запослених , што је карактеристично за откуп и прераду воћа.
Још једна карактеристика индустрије је изражена нестабилност пословања. Међу регистрованим пословним субјектима у индустрији постоји велики број компанија које су у стечају или ликвидацији. Овај податак није изненађујући, јер тржиште карактеришу велике осцилације, које зависе од приноса воћа, откупних цена, извозне потражње и других пословних изазова.
Илустрација: Извоз сокова и пиреа од воћа је уносан бизнис
Највећи скок у расту прихода остварила је компанија Фортис, која производи и извози смрзнуто воће. Приход компаније у 2024. години износио је 377.504.000 динара, а у 2025. години тај износ је повећан за више од 100 одсто и износио је 825.385.000 динара. Потпуно супротну финансијску ситуацију забележила је компанија Станић, која производи торте, колаче, лиснато тесто и пите. Приход од 872.533.000 динара забележен у 2024. години пао је на 586.944.000 динара у 2025. години.
Поред компанија специјализованих за лиофилизацију, као што је Ван Друнен Фармс Јуроп, сектор обухвата и произвођаче дехидрираног поврћа, зачинског биља и прехрамбених састојака, укључујући и Генезу из Кањиже, што показује да се део индустрије развија ка производима са већом додатом вредношћу. Такви производи постижу вишу тржишну цену од класично замрзнутог воћа и представљају један од праваца развоја домаће прерађивачке индустрије.
Генерално, индустрију карактерише снажна зависност од извоза и кретања на глобалном тржишту замрзнутог воћа, висока сезонскост пословања, као и постепено ширење ка производима са већом додатом вредношћу, као што су лиофилизовано воће, воћни концентрати и сокови – стога се испреплићу традиционални модели извоза засновани на сировинама и модернији модели прераде усмерени на производе са већим профитним маржама.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/vise-od-1-650-firmi-u-preradi-voca-i-povrca-sektor-predvode-hladnjace-i-izvoznici/
