Крајем 19. века пољопривредници су почели да користе разна хемијска средства како би заштитили усеве од болести и штеточина, али и побољшали принисе. Употреба вештачких ђубрива почела је почеком 20. века, али се са масовним коришћењем кренуло шездесетих година прошлог века. Због изузетне ефикасности упротреба разних хемијских средстава названа је трећом пољопривредном револуцијом (прва је била почетак обраде земљишта, друга је почетак употребе плуга и плодореда) која је, како се веровало, донела велики напредак у пољопривреди. Међутим, за мање од 70 година интензивна употреба вештачког ђубрива у комбинацији са пестицидима донела је и озбиљне поблеме. У Војводини је ниво хумуса опао испод три одсто што је на самој граници оптималног. Претерана употреба вештачког ђубрива у комбинацији са пестицидима доводи до уништавања бројних добрих бактерија, гљивица и микроорганизама који су важни за раст пољопривредних култура чиме се нарушава баланс земљишта. Такво земљиште има мању способност задржавања влаге што је додатни проблем током летњих суша, јер је потребно више наводњавања што доноси додатне трошкове фармерима. Зато не чуди што се научници, који се баве иновацијама у пољопривреди, све више окрећу истраживањима у области биођубрива и алтернативних начина заштите биља. Ови препарати се првенствено се користе у органској производњи, јер не садрже синтетичке хемикалије и доприносе здравијем земљишту и биљкама, али се могу примењивати и у конвенционалној пољопривреди.
Чувају земљиште, повећавају приносе
Биођубрива су природни производи који садрже живе микроорганизме (бактерије, гљивице, алге) који побољшавају плодност земљишта и снабдевање биљака храњивим материјама. Ови микроорганизми помажу биљкама да усвоје важне минерале попут азота (N), фосфора (P) и калијума (K).
Илустрација: Биођубрива побољшавају искоришћавање минералних ђубрива
Ово су неке од најпознатијих врста биођубрива:
Азотфиксаторска биођубрива – садрже бактерије које фиксирају азот из ваздуха у земљиште.
Фосфатна биођубрива – Помажу биљкама да усвоје фосфор из тла
Калијумска биођубрива – разлажу минерале у земљишту и ослобађају калијум
Микоризне гљиве- стварају симбиозу са кореном биљака и побољшавају упијање воде и минерала
Компост – врло јефтино биођубриво које се прави од лишћа, остатака воћа и поврћа
Употреба биођубрива обогаћује и повећава квалитет земљишта, смањују потребу за хемијским препаратима, еколошки су прихватљиви, јер не загађују воду и земљу. Када се упореди са вештачким биођубриво је много ефикасније, једина му је мана већа цена у односу на вештачко. Дугорочно гледано биођубрива су боља, јер како долази до побољшања квалитета земљишта мања је и потреба за ђубрењем. Иако су биођубрива најчешће повезана са органском производњом, све више конвенционалних пољопривредника их укључује у своју праксу како би побољшали земљиште, смањили трошкове ђубрења и добили здравије усеве.
Ево како могу да се користе у класичној пољопривреди:
Комбинација са вештачким ђубривима – пољопривредници све чешће користе биођубрива заједно са минералним ђубривима како би постигли бољи баланс хранљивих материја
Побољшање плодности земљишта – Биођубрива повећавају садржај органске материје и активност микроорганизама, што омогућава боље искоришћавање минералних ђубрива
Фолијарна примена – нека биођубрива се примењују прскањем листова ради бољег упијања хранљивих материја
Третман семена – одређене бактерије (Rhizobium за махунарке) могу се користити за инокулацију семена пре сетве ради бољег развоја корена биљке
Већина пољопривредника, посебно они старије генерације, верују да ће принос бити умањен уколико се не користи минерално ђубриво. Међутим, савремена биођубрива итекако могу да повећају принос. Њиховом употребом побољшава се здравље биљака, повећава апсорпца хранљивих материја, па су усеви отпорнији на стресне услове. Такође, побођшава се квалитет производа, па воће и поврће имају бољи укус, више витамина и минерала, а житарице бољи састав хранљивих материја.
Алтернативни начини заштите биља
Када су у питању алтернативни начини заштите биља и ту је наука донела велики напредак. Ово су само неки од природних препарата и биолошких метода за заштиту од болести и штеточина:
Биопестициди – природни микробиолошки агенси
Bacillus thuringiensis (Bt) – бактерија која уништава гусенице штеточина
Beauveria bassiana – гљивица која паразитира инсекте
Trichoderma spp. – корисна гљивица која спречава развој патогена у земљишту
Биљни екстракти – су природни инсектициди, а најчешће се користи екстракт белог лука, љуте паприке и коприве који су природни репеленти за инсекте
Илустрација: Бубамаре се хране лисним вашима и чувају усеве/ ФОТО: Pixabay
Ту су и корисни природних предатори штеточина као што су бубамаре (једу лисне ваши), паразитске осе (уништавају јаја штетних инсеката), жабе, птице и јежеви који у башти смањују бројност штеточина.
Не треба заборавити ни на наизменично гајење различитих биљака чиме се спречава развој штеточина и болести, као ни заштитини ефекат који имају одређене биљке (невен одбија нематоде, босиљак тера комарце и биљне ваши). Ови препарати су безбедни су за људе, животиње и корисне инсекте (пчеле) и смањују ризик од резистенције штеточина на пестициде.
Извор: Агробизнис магазин
