Каријеру економисте заменила воћњаком и није се покајала

Аутор: draganadpetrovic
61 посета

Бизнис прича Миљане Тешовић почиње 2006. године, по стицању дипломе економског факултета. У то време је већ била родила прво од троје деце и одлучила да не јури каријеру, како се можда очекивало од људи њених година.

Она је диплому економисте оставила по страни и решила да на селу започне своју одисеју. Данас са својим мужем и троје деце успешно је проживљава, али, како каже, и више од тога.

Миљана с породицом живи у Банатском Карловцу, где су и почели узгој воћа и пласман производа на домаће тржиште.

– Кренули смо од нуле, с тек нешто мало уштеђевине. Нисмо имали никакву помоћ са стране као многи нама слични који су решили да се опробају у истој бранши. Моја породица је у Србију дошла за време ‘Олује’. Супруг је и тада био запослен, а ја сам радила око две године и пошто је процес приватизације узео маха, одлучили смо да породицу покушамо да обезбедимо на другачији начин. Прво смо купили хектар земље, без неког пређашњег плана шта ћемо с том земљом да радимо – открива Миљана за Бизнис Курир.

Илустрација: Воће пласирају искључиво на домаће тржиште

Прво су, каже она, крајем прве деценије двехиљадитих посадили кајсију и без претходно стеченог знања кренули у пољопривредну авантуру. У расаднику у ком су набављали садни материјал наишли су на свесрдну помоћ чика Жике, човека који их је увео у све оно што их касније чека и који им је увек излазио у сусрет у вези са сваком недоумицом. Миљана о кајсијама није знала ама баш ништа и све је учила из књига.

– Почели смо тако што нам је после садње кајсије дошло на ум да између редова ове воћке посејемо кромпир, како нам земља не би зврјала празна годину дана. Сваки квадрат је морао да буде искоришћен, а у томе нам је помогао један добар човек из Косјерића са својим машинама. Било је и проблема с лоповима који су крали саднице, а тада смо их плаћали и преко 450 динара по комаду. Онда и са зечевима, који су правили додатне незгоде…

Помоћ и снага брачном пару Тешовић долазили су од њихово троје деце. Најстарији син планира да настави даље и студира након завршене гимназије, средњи похађа средњу школу, а најмлађа ћерка завршава осми разред.

– Касније смо производњу употпунили и крушкама. Посао се сам од себе полако али сигурно ширио, а наша деца нам заиста помажу у великој мери. Свесни смо, међутим, да како време иде, и они ће ићи својим путем, а ми ћемо наставити да се бавимо воћарством и даље можда у мањем обиму – додаје Миљана.

Илустрација: Поруџбине за њихово воће све чешће стижу и из Београда

Од планова који их очекују у скоријој будућности, Миљана истиче садњу диња, која се лако обрађује, бере се у октобру и од ње се прави само ракија, те ће сав посао бити нешто лакши. Да Тешовићи не одустају тако лако, говори и чињеница да осим воћа у свом богатом асортиману имају и очишћеног, а потом и димљеног шарана, који, као и остале производе, пласирају најпре у Вршац и Панчево, а после тога и у остале делове Србије.

Поруџбине, кажу, све чешће стижу и из Београда. Њихови производи су препознатљиви многим купцима, који им се радо враћају и од њих изнова пазаре. Круг се годинама ширио, а Миљана наглашава да су јој у томе много помогла познанства која је годинама гајила. Почело је од најужег круга пријатеља, потом њихових пријатеља и тако редом. Ни сањала није да ће после избеглиштва данас бити овде где је.

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4407345/miljana-fakultetsku-diplomu-menjala-za-vocnjak-tesovici-krenuli-od-nule-a-danas-imaju-svoju-proizvodnju-kajsija-i-krusaka

Srodni tekstovi

Оставите коментар