И поред пролећних временских прилика у календарској зими, домаћи малињаци тренутно су у добром стању. Пољопривредни стручњаци, међутим, процењују да ће топло време допринети да преживи и велики број болести и штеточина, па овогодишњи принос малине може бити и за петину мањи од очекиваног.Произвођачи малине увелико су старовали са сређивањем засада за предстојећу сезону. Овај период године је време за „сервис” малињака, односно, њихово довођење у стање редовне родности што подразумева ђубрење, окопавање, фрезирање, скраћивање ластара, уклањање сувишних изданака, везивање, преглед водозахвата и система за наводњавање. Због пролећних температура у фебруару и на почетку овог месеца, у малињацима који се налазе у нижим крајевима дошло је до бубрења пупољака, док у засадима на већим надморским висинама још није кренула вегетација.
Илустрација: У нижим пределима већ започиње вегетација
Топла зима неповољна за малину
– Малињаци у овом периоду су у добром стању. Протекла година је била добра за малинаре, што се тиче болести и штеточина, јер није регистрована њихова масовна појава. Међутим, овај зимски период са високим температурама ће оставити одређене последице, пошто ће презимети велики број болести и штеточина које ће изазвати велике проблеме у засадима једнородих сорти. Целокупна ова ситуација са временским приликама од октобра до сада довешће ове сезоне до смањења приноса за неких 20 посто од очекиваног – оцењује Никола Спасојевић, мастер инжењер воћарства и виноградарства.
Савет струке је да приликом сређивања засада овог воћа произвођачи најпре добро прегледају изданке и да одаберу здраве који се нису разгранали. Не би требало да остављају и веће изданке које је оштетила дидимела, што се може видети по испуцалој кори.
– У зависности од сорте, приликом везања оставља се четири до шест изданака по метру дужном, а најбоље је пет. Ко није обавио ђубрење засада стајњаком и минералним ђубривима, треба то да уради након везивања изданака, а затим окопа и изфрезира малињаке. Препоручује се да прва прихрана малињака буде са азотним ђубривима – саветује Спасојевић.
Илустрација: Процена је да ће приноси ове године бити значајно мањи/ ФОТО: Pixabay
Принос далеко мањи од калкулација
Принос диктира и цену “црвеног злата”, а председник Асоцијације произвођача малина Србије Добривоје Радовић рекао је да малинари не прихватају произвођачке цене које је израчунао Институт за воћарство у Чачку.
Он је објаснио да је калкулација рађена на основу приноса који је три до четири пута већи од просечног у Србији, тако што је Институт до просечних цена дошао на основу просечних приноса од 10 до 15 тона по хектару, “док је просечан принос произвођача малина у Србији далеко мањи и износи од 3,5 до пет тона по хектару”.
Радовић је рекао да је у Србији било око 14.000 хектара под малином, али да су због ниских цена прошле године многи запустили малињаке, “с обзиром на то да је 90 одсто малине продато по цени од 190 до 200 динара по килограму, а да је тек око десет одсто продато по цени од 235 до 240 динара”.
Извор: https://www.blic.rs/biznis/malinjacima-ne-prija-toplo-zimsko-vreme-kakav-ce-biti-prinos-i-cene/rb0lypw
