Где је већа зарада на буреку или пршути? Трговци по заради ван конкуренције…

Аутор: Gdjakovic
255 посета
Из прехрамбене индустрије објаснили за „Политику” структуру цена производа и колики су заиста профити невезано за марже

Истраживање о маржама у трговини и прехрамбеној индустрији и њихов утицај на инфлацију цена хране у Србији покренула је полемику у јавности ко на храни зарађује више – произвођачи или малопродаја. Национална канцеларија за статистику саопштила је да је стопа бруто марже коју трговци остварују прошле године износила 14,9 одсто, а она коју су остварили произвођачи – 54,1 одсто.

Тај податак већ по објављивању сукобио је ставове два сектора јер и трговци и произвођачи тврде да ови други зарађују више. Без обзира ко је добио већи део колача, на губитку је купац који очигледно живи у времену у коме се више не може очекивати јефтина храна.

Како се даље наводи у истраживању РЗС, уочено је да оне гране делатности и производње прехрамбених производа које имају висок удео индиректних трошкова (у односу на просек целокупне делатности) бележе високе стопе бруто марже.

Па тако, унутар прехрамбене индустрије највиша стопа бруто марже забележена је прошле године у делатности производње пекарских производа и тестенине од 98,8 одсто, коју управо карактерише висок удео индиректних трошкова (40,6 одсто у 2023).

Најнижа стопа бруто марже била је код производње млинских производа, скроба и скробних производа од 20,8 одсто, што је у складу са нижим уделом индиректних трошкова од 8,5 одсто у прошлој години.

Из овог податка о бруто маржама дало би се закључити у широј јавности да је пекарска индустрија апсолутни рекордер по зарадама. Истина, при одласку у пекару и просечном потрошачу изгледа управо тако јер су цене пецива папрене. Али ако се сагледа и податак о бруто профитним стопама предузећа у овој грани, што је такође објављено у овом истраживању, може се видети да је она неупоредиво мања од бруто марже и износи 15,26 одсто.

Такође у пекарској индустрији кажу да у реалности трговци зарађују значајно више од пекара.

– Ми смо на око 20 одсто, а они и до 80 одсто марже. Статистика не може јасно да сагледа цео пословни аранжман трговца и произвођача. А истина је да трговци узимају више јер у исказане марже не улазе рабати, улиставање производа, маркетинг и разни други механизми преко којих успевају да достигну зараду – рекао је за „Политику” Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.

Он напомиње да трговци функционишу тако што профит остварују на мањем броју основних намирница које узимају од произвођача „на одложено”, а наплаћују од потрошача у дану. У реалности, додаје, једна мала пекара мора да има промет између 50.000 и 60.000 динара да би покрила све трошкове и била на нули.

Према нашем истраживању, ни у индустрији меса није другачија ситуација. Иако се просечном купцу због високих цена прерађевина не чини тако, прерађивачи меса (прерада и конзервисање) су негде у зачељу по стопи бруто марже са 34, 6 одсто, док је просечна бруто профитна стопа предузећа у овој бранши, како показује и статистика, свега – 3,27 одсто.

Саговорник из месне индустрије потврђује став пекара

– Бруто маржа је очигледно исказана без такозваних „оф рабата” који се трговцима дају квартално или на крају године. Они су око 20 одсто код свих. То су огромна давања која не улазе у трговачку маржу, а ово је управо њихов директни профит. Наша просечна добит на нивоу бранше је око три одсто – објаснио је наш саговорник.

На питање да нам на конкретном примеру цене, рецимо, свињског пршута, који у просеку у малопродаји кошта од 3.000 динара па навише, по килограму, објасни њену структуру, он каже да је данашња цена свиње 240 динара. Када се „жива вага” помножи са 2,3, добија се износ бута и плећке. На ову произвођачку цену, објашњава, иде минимална маржа трговца и ПДВ и то је око још 30 до 40 одсто више – чиме долазимо до формиране малопродајне цене.

А како цена „нарасте” у случају пршута?

Према његовим речима, то је производ који калира за 50 одсто. Килограм вас одмах у старту кошта око 1.100 дина, без икаквих трошкова. Додајте зачине, енергију, рабате …

– Произвођачка цена је, рецимо, 3.000, а трговцу се због рабата да за 2.000 динара. Ми на овом производу нажалост зарађујемо мало јер је ово скупа роба која нема велику тражњу. Уз то се у овом сегменту боримо и са конкуренцијом из Црне Горе, углавном нелојалном – објаснио је он.

Јелица Антељ, Ивана Албуновић

Извор: Политика

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар