Где има највише винограда у Србији, и колико вина произведемо

Аутор: draganadpetrovic
27 посета

Домаћим тржиштем белих вина, убедљиво доминира наша аутохтона врста – тамјаника. Од близу 20.000 хектара под виновом лозом, и 40 милиона литара вина, које се годишње произведе, до 30% засада управо је ова сорта. Ипак, Србији фале винари који би могли да имају засаде на 50 хектара, како би са тамјаником били конкурентни на светском тржишту.

Велики труд, рад и стрпљење малих домаћинстава довео је ову сорту белог вина до владавине. Највише засада има у Жупи, међутим, из године у годину шири се и на друге крајеве земље. Према речима председника Савета винара Стевана Рајте, једна од познатих винарија годишње произведе око 100.000 боца, док мања имања имају капацитет од 20.000 флаша.

– Треба упорност за узгајање винове лозе, па и тамјанике. Када је лоза млада, она не може бити квалитетна. Зато је потребно да прође три до четири године од садње, да би се лоза прилагодила временским условима. Нажалост, климатске промене довеле су да не можемо ништа унапред предвидети, јер су падавине велика опасност – каже Рајта.

Јаки ветрови кидају бочне листове, велика врућина гори пупољке. Само током последњих непогода које су погодиле Србију, између 20 и 30% винове лозе је страдало. Штета је разнолика, почев од Шумадије, где је по правилу много засада уништено, кроз Војводину и ка југу до Неготинске крајине. Произвођачи се суочавају са поплављеним виноградима, складиштима и подрумима.

Илустрација: Највише винограда има у Жупи

– Ако почну јаке врућине, берба ће морати да крене већ у августу. И прошла година била је проблематична, изгубило се до 50% рода. А виноград је најскупља производња, то је највећа фабрика на свету под отвореним небом. Мука је то што се тешке климатске промене дешавају баш у периоду цветања, када цвет треба да се претвори у плод – каже овај стручњак.

Актуелни подаци указују да је производња грожђа и вина у Србији углавном фокусирана на интернационалне сорте винове лозе. Са друге стране, аутохтоне, локалне и новостворене винске сорте учествују само са око 8%. На основу односа површина винограда са винским белим и црним сортама које се воде у Виноградарском регистру, беле винске сорте су заступљеније и чине 58,46% укупних површина.

– Држава даје велике субвенције да млади винари купе опрему и посаде винограде, граде се и путеви, да би површине под виновом лозом биле туристички атрактивније. Новац више није проблем, него мала радна снага и школе. Мало је ко заинтересован да буде енолог и технолог. Калемаре и подрумаре је једнако тешко наћи. Требало би и при ресорном министарству формирати посебно одељење које би се бавило виноградарством – напомиње Рајта.

Према Рајтином суду, Србија има квалитетна вина, али не и квантитет. Упркос томе, показали смо се свету на међународним сајмовима, где су наша вина добијала високе оцене.

Заступљене сорте

Грашанац, шардоне и ризлинг налазе се у првих пет најзаступљенијих винских сорти у Србији на основу укупне површине винограда. У пет најзаступљенијих аутохтоних и локалних сорти по површини виноградарских парцела од белих винских сорти налазе се смедеревка, тамјаника и сланкаменка.

Илустрација: Пет најзаступљенијих аутохтоних сорти налазе се смедеревка, тамјаника и сланкаменка

Увозници из региона

Тржиште наше земље може годишње да поднесе 65 до 70 милиона литара, за вино из региона и увоза. Толико се прода, попије, дегустира и поклони. Македонија и Црна Гора главни су увозници, мањи је просек са Хрватском и Словенијом. Све остало стиже у продају из Италије, Француске, Шпаније, Португалије, а неке мање количине допутују из Аргентине и Аустралије.

Извор: https://www.ekapija.com/news/4772216/u-srbiji-pod-vinovom-lozom-20000-hektara-mogucnosti-za-zaradu-velike-nema

Srodni tekstovi

Оставите коментар