Након ванредног инспекцијског надзора, кланици у Александровцу привремено је забрањен рад, а скоро 700 килограма говеђег меса уништено је због недостатка документације о пореклу. Поред тога, ветеринарска инспекција пронашла је и 3,5 тоне споредних производа животињског порекла који су чувани у потпуно неусловним условима, без хладног ланца и прописаног начина складиштења.
Како је потврдила Љиљана Ивањац из Управе за ветерину, месо није могло бити повезано са пратећом документацијом која гарантује здравствени статус и порекло животиње. „Није било начина да се утврди порекло ни здравствена безбедност тих производа. Зато је месо проглашено небезбедним и дато на нешкодљиво уништење“, изјавила је.
Поред говеђег меса, у објекту је пронађено више тона нуспроизвода животињског порекла – делова који не улазе у ланац исхране људи, али се користе у индустрији сточне хране – који су били чувани ван хладњача, у нехигијенским условима. „Ризик од заразе и ширења болести у таквим условима је огроман“, упозорава Ивањац.
Случај је послат суду, а предузеће је уврштено у „зону високог ризика“. До даљег, објекат не може наставити са радом док не обнови све уговоре са кафилеријом, не среди документацију и не прође нову, контролисану инспекцију.
С друге стране, из Националне организације потрошача Србије стижу све учесталије примедбе. „Грађани нам пријављују сумње у квалитет и порекло меса. Изгубљено је поверење, а то је најопаснији сигнал за једно тржиште“, рекао је Зоран Николић. Он упозорава да постоји велики број нерегистрованих објеката који раде „испод радара“, посебно када се месо продаје за славе, прославе или преко приватних канала.
Иако Ветеринарска инспекција истиче да се контрола спроводи редовно у свих 25 округа Србије, недовољан број инспектора и све већи број објеката оставља простор за злоупотребе. Иванјац каже да се највећи број пријава односи управо на нерегистроване објекте. „Стална је борба са нелегалним субјектима. У последњих неколико дана открили смо четири случаја илегалне трговине месом.“
Институције позивају потрошаче да купују храну искључиво у регистрованим објектима, и подсећају да се здравствена безбедност може гарантовати само тамо где постоји документација, хигијена и надзор.
„Контрола није само казна — она је превенција, заштита добрих произвођача и поверења потрошача“, каже Николић. „А без поверења нема ни тржишта.“
Извод: РТС1
