Српско село више није само географска тачка на карти – оно је темељ националног идентитета и велики потенцијал за будући развој земље. То је порука са конференције посвећене будућности села и руралног развоја, одржане у оквиру 92. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду.
Милица Јанковић, посебна саветница министра пољопривреде и директорка Пољопривредне саветодавне и стручне службе Београд, истакла је да без младих људи, породица и деце – село не може да живи. Управо зато је, како је нагласила, потребно створити услове који ће младе задржати или подстаћи на повратак.
„То значи не само подстицаје за пољопривреднике, већ и развој културних садржаја, спорта, доступност интернета – јер село мора бити модерно колико и град“, рекла је Јанковић.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, према њеним речима, већ спроводи низ програма подршке младим пољопривредницима. Издвајају се повећани подстицаји до 70% прихватљивих трошкова у оквиру ИПАРД III програма (Мера 1), затим кредитна подршка са каматом од 1% годишње, као и програми попут „50-40-10“, где више од две трећине корисника чине млади људи.
„Улажемо и у руралну инфраструктуру – путеве, водовод, канализацију, јавну расвету – кроз подршку локалним самоуправама за насељена места са мање од 10.000 становника. Ови подстицаји покривају 100% вредности инвестиције. Ускоро почиње и процес акредитације ИПАРД Мере 6, намењене јавним инвестицијама у селима, као и примена ИПАРД Мере 7“, навела је Јанковић.
Истакла је и значај дигитализације и иновација у пољопривреди, као и доступности знања на терену. Како је рекла, Министарство унапређује приступ савременим технологијама, што је кључно за модерну производњу.
Да је знање темељ сваког напретка, подсетила је и Јелена Доцић, саветница за програмирање активности у Пољопривредној саветодавној и стручној служби. Она је подвукла да 34 саветодавне службе у Србији, са преко 300 стручњака, имају директан контакт с произвођачима и представљају спону између науке и праксе.
„Знање има вредност само ако се пренесе. Зато стално радимо на едукацији, сертификацији и бољој доступности информација путем медија и дигиталних платформи“, навела је Доцић.
О важности мера руралног развоја говорио је и др Срђан Стојановић, шеф Одсека за рурални развој и очување биодиверзитета. Он је указао на чињеницу да око 40% становништва у Србији живи у руралним подручјима и да је, због тога, подршка развоју села кључна компонента одрживог развоја.
„Циљ је не само конкурентна производња, већ и квалитетнији живот људи који живе на селу. То можемо постићи само кроз сарадњу свих релевантних институција“, рекао је Стојановић.
У оквиру конференције представљена је и нова Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије, а велико интересовање присутних показује да је тема оживљавања села коначно добила место које заслужује – у фокусу јавности.
Назив пројекта: „АгроИнфо – Боље информисање за успешнију пољопривреду“ Напомена: Овај садржај делимично финансиран је средствима Министарства информисања и телекомуникација.
