Афричка куга свиња већ неколико година представља највећу претњу европском свињарству. Болест за коју не постоји вакцина нити лек наставља да се шири Европом, а број нових жаришта показује да ни најразвијенији ветеринарски системи нису успели да је ставе под потпуну контролу. У таквим околностима, анализа података Европске агенције за безбедност хране (EFSA), Светске организације за здравље животиња (WOAH) и националних ветеринарских служби показује да је Србија, иако погођена епидемијом, успела да избегне размере кризе какве су забележене у појединим европским земљама, захваљујући брзом откривању жаришта и доследном спровођењу ветеринарских мера.
Према годишњем епидемиолошком извештају EFSA, током 2025. године број жаришта афричке куге свиња код домаћих свиња у Европској унији повећан је за 76 одсто у односу на претходну годину, док је број случајева код дивљих свиња порастао за 44 одсто. Истовремено, болест се после више од три деценије поново појавила и у Шпанији, што јасно показује да ни земље са развијеним системима биосигурности нису имуне на поновно уношење вируса.
Најтежа ситуација и даље је у Румунији, која је, према EFSA, током 2025. године учествовала са више од 80 одсто свих жаришта код домаћих свиња у Европској унији. Поред Румуније, значајан број случајева бележе Пољска, Немачка и Италија, пре свега због сталне циркулације вируса у популацији дивљих свиња, која представља највећи природни резервоар инфекције.
Подаци Светске организације за здравље животиња показују да је Европа и током 2026. године остала глобални центар ширења афричке куге свиња. Само током маја пријављено је 29 нових жаришта код домаћих свиња и чак 478 случајева код дивљих свиња. Иако је број нових жаришта код домаћих свиња почео постепено да опада у односу на јесен 2025. године, вирус је и даље широко распрострањен у популацији дивљих свиња, што значи да ризик од нових уноса на фарме остаје висок.
Управо зато се резултати Србије морају посматрати у ширем европском контексту. Србија јесте међу државама које су пријавиле нова жаришта, али није међу земљама које бележе неконтролисано ширење болести на велики број комерцијалних фарми. Напротив, већина жаришта откривена је захваљујући активном ветеринарском надзору, лабораторијској дијагностици и брзом реаговању ветеринарских служби, након чега су спроведене мере еутаназије, дезинфекције, успостављања заражених и угрожених подручја, као и ограничења промета животиња. Управо су то мере које препоручују EFSA и WOAH као једини ефикасан начин сузбијања болести у условима када вакцина још не постоји.
Извештаји међународних институција наглашавају да успешност борбе против афричке куге свиња не треба мерити искључиво бројем пријављених жаришта. Напротив, већи број откривених случајева често је последица ефикаснијег надзора, а не нужно бржег ширења болести. Земље које активно претражују терен, тестирају угинуле дивље свиње и брзо лабораторијски потврђују сумњиве случајеве имају већи број пријављених налаза, али истовремено и веће шансе да благовремено прекину ланац ширења вируса. Управо такав приступ последњих месеци примењује и Србија.
Стручњаци EFSA посебно истичу да је контрола популације дивљих свиња, брзо уклањање угинулих животиња и доследна примена мера биосигурности на газдинствима кључ успеха. То су уједно и мере које спроводе ветеринарске службе у Србији кроз рад локалних и регионалних кризних центара, сталан лабораторијски надзор и контролу промета животиња.
Искуства Европе показују да је афричку кугу свиња практично немогуће у потпуности спречити када вирус циркулише у дивљој популацији. Оно што прави разлику између успешних и неуспешних система јесте брзина откривања, организованост ветеринарске службе и дисциплинована примена прописаних мера. Управо зато се може закључити да је Србија, упркос сложеној епизоотиолошкој ситуацији у региону, избегла сценарио какав је виђен у Румунији или појединим деловима централне Европе.
То, наравно, не значи да је опасност прошла. Напротив, све релевантне међународне институције упозоравају да ће афричка куга свиња и наредних година остати један од највећих изазова за европско свињарство. Због тога је наставак интензивног ветеринарског надзора, строге биосигурности и одговорног понашања свих учесника у производном ланцу једини начин да се сачува сточарска производња и спрече много веће економске последице.
