Шта је са исплатом субвенција по хектару и зашто нису повећане за овчарство?

Аутор: Gdjakovic
1,1K посета

Министарка пољопривреде Јелена Танасковић изјавила да је за субвенције по хектару аплицирало преко 270.000 пољопривредника а да је новац добило 180.000 домаћина те да се субвенције по хектару исплаћују планираном динамиком.
На питање представника локалне самоуправе са Пештера зашто нису повећане субвенције и за овчарство она је то објаснла рекавши: „ Разлог зашто смо повећали субвенције за свиње и говеда у том тренутку јесте тај што су цене производње тих животиња порасле нагло. У том тренутку за овце и козе та цена није расла, то је основни разлог. Сада када смо регистар средили, сигурно ће ићи и за њих повећање, видећемо да ли ће бити још једног позвива до краја године“, објаснила је министарка“.

Ове недеље је објављено и да према важећим прописима не може да се исправља ништа без сагласности власника. Праву слику о броју газдинстава добићемо следеће године. Нема потребе да буде 5 газдинстава у оквиру једног, да се пријављује сваки члан због субвенција – моћи ћете да добијете подсицај и за 100 хектара кажу представници Министарства.

Рок за пријављивање пољопривредних произвођача за субвенције по хектару продужен је до 12. јуна. То се односи на пријаве за давања по хектару, као и за субвенције за квалитетна приплодна грла, тов, краве за узгој телади за тов и пчеле.
Одлука о додатном продужењу рокова за пријаву донета је како бисмо изашли у сусрет пољопривредним произвођачима и омогућили им додатно време за прикупљање неопходне документације. Циљ нам је да се што већи број пољопривредних произвођача пријави на јавне позиве и добије жељене субвенције.
„Напомињемо да продужетак рокова неће утицати на динамику исплате, која ће се одвијати несметано, без одлагања“ објавило је Министарство. Ипак бројни пољопривредници тврде да су се пријавили првог дана а да средства и даље нису добили. На те наводе није било реакција из Министарства.
Истовремено издато је обавештење за све пољопривреднике који су се пријавили за давања по хектару обрадиве земље, а након тога су вршили одређене измене података у електронском регистру – еРПГ, да исте промене унесу и у поднет захтев на порталу еПодстицаји како би се сви подаци ажурирали и ускладили.

Подсећамо, Министарство пољопривреде ове године обезбедило је рекордних 120 милијарди динара. А хоће ли бити јефтинијих кредита за наше пољопривреднике, за РТС је говорио представнике Европске банке за обнову и развој која је за две деценије пословања на наше тржиште пласирала више од милијарду евра у развој агробизниса.
Миљан Ждрале, Међународна европска банка за обнову и развој:“ Сигурно сада улазимо, пре свега због инфлаторних кретања у зони високих каматних стопа. Оно што је по мени важно јесте, Србија сигурно док још увек није чланица Европске уније, ми немамо тај велики заједнички буџет аграрни који је скоро 55 милијарди евра, једна трећина укупног буџета Европске уније, али мислим да као што је и министарка рекла да је ове године вероватно можда рекордан буџет у Републици Србији и да уз изузетно паметну комбинацију донаторских средстава међународних финансијских институција, приватног сектора, државе па и ИПАРД фондова, чули смо јуче исто на једном од панела, мислим да уз паметну инвестицију, уз селективне инвестиције ипак може то да се надомести. Када ће доћи поново циклус јефтинијих кредитних средстава зависиће пре свега од глобалних кретања, с обзиром да смо ми ипак наслоњени на еуро зону и да је већина кредита и даље индексирана“.

Где су потенцијали?

– Што се тиче унутрашње иницијативе, не може пољопривреда да функционише једнообразно, не можете без института, без факултета, без институција, без контроле – истакла је министарка уз коментар да смо сада системски видели како то треба да изгледа изјавила је ресорна министарка на регионалној коференцији одржаној на Копаонику. Како је додала, сада радимо на још већој повезаности институција, да би уско и неодвојиво дневно радили.

Зашто је опасно мазати крпеље уљем или алкохолом?

Када тако размишљамо и функционишемо резултат је неминован. Став Владе Републике Србије и министарства пољопривреде је да цео ланац држимо за столом, каже министарка.

Министарка Танасковић је нагласила да Србија сада види шансу у новим тржиштима попут Кине, Африке и Емирата.

Србија има изузетан пољопривредни потенцијал у смислу извоза. У 2022. смо извезли пољопривредних производа за 4,7 милијарде, а ове године ћемо и тај рекорд оборити. За сада радимо на 47 нових споразума, набројала је министарка.

 Оно где смо се издвојили је органска производња. Порасла је преко 200 одсто од 2016. године. Те године је било 416 газдинстава, а сада их има 1.890. То су те нове шансе, несумњиво је да држава стоји иза пољопривреде каже она.
Поред тога министарка је као секторе са великим потенцијалном истакла и виноградарство и воћарство, али како каже и ту се треба фокусирати на готов производ.

Извор: РТС, Новости, Танјуг, Радио Београд, МПШВ

Srodni tekstovi

3 коментари

Severna Italija 4. јун 2023. - 16:14

Kada će biti isplaćeno,po kojoj dinamici,sada je već jun a rješenje sam dobio početkom maja,kako da posejemo ako nema novca,možda u avgustu?Sramota

Одговори
Лома 4. јун 2023. - 16:23

Сунвенције треба давати само по хектару обрадивих површина а све остало је Сизифов посао.Ко жели да се бави узгојем свиња,оваца,товних јунади млечних крава и осталих прехрамбених производа треба омогућити гарантовано откуп по тржишним ценама а не препустити их црноберзијанцима да им кожу гуле.Постицаје давати само за подизање нових фарми,засада воћа као и набавку нових грла млечних крава,оваца.Давање годишњих сунвенција по грлу је чист промашај склон злоупотребама.Пример је чист имамо најскупље месо и прехрамбене производе у Европи.

Одговори
Pišta bači 5. јун 2023. - 05:36

Pošto ministarstvo PROTIV poljoprivrede ne poštuje dogovoreno, treba isterati traktore i kombajne na puteve pre žetve. A tu je i sporna cena pšenice, koja će nam ostaviti dugove na vratu.

Одговори

Оставите коментар