Председник удружења произвођача малина у Србији „Виламет” Милета Пилчевић недавно је изјавио да откупљивачи малина још нису произвођачима платили око 70 одсто преузетих количина тог воћа иако је берба завршена пре месец дана. Проблеми око наплате овог воћа још трају и поред бројних иницијатива и покушаја да се овом сектору помогне на различите начине.
– Око 70 одсто продатих малина још није наплаћено, иако је ове године цена тог воћа била најнижа у последњих 15 година – рекао је Пилчевић за Бету. Напоменуо је и да је ове године род драстично смањен због мраза и града, а да цена од 240–250 динара по килограму, колико је обећана за ову годину, не покрива трошкове производње. Он је навео да се сада залеђене малине продају за 400 динара по килограму и да не сме да израчуна колики је губитак.
Он је апеловао на државу, откупљиваче и извознике да мало шире сагледају ситуацију у малинарству и притекну у помоћ да не би угасили ову производњу од које директно или индиректно живи 500.000 људи. Удружење ће, по његовим речима, ових дана одржати састанак на коме ће одлучити које ће кораке предузети.
Како „Политика” незванично сазнаје, ситуација на терену приближно одговара овоме о чему произвођачи говоре. Као што је и раније више пута понављано, разлог је тешка материјална ситуација у којој су се нашли многи откупљивачи. Заправо, тврде познаваоци, прецизније је рећи да око половина предате малине није плаћена, јер део хладњачара нема новца и кредити им се слабо одобравају. Због тога су рокови за исплату убележени на откупним листићима при предаји малине одавно прошли.
– На прсте једне руке могу се набројати хладњачари који су све исплатили. Они сада махом купују малину од других који су у финансијским проблемима, неки од њих још од 2022. године. Поједини још из тог периода вуку дуговања, и сада имају потешкоће да плате одржавања, струју и кажу да решења нема на помолу. Све ово могло би да отвори простор да на сцену ступе фондови који ће их купити за мале паре – каже за „Политику” др Александар Лепосавић, један од водећих стручњака за воћарство с Института за воћарство у Чачку.
Према његовим речима, малину купују јер постоји недостатак овог воћа на глобалном тржишту и предвиђа се раст тражње. Роба се тренутно солидно извози. Како објашњава, огроман је пад производње у Украјини и Пољској, а знајући да је код нас проблем дестимулисаности произвођача, а и временски услови утицали су на лоше стање у засадима, присутан је и раст цена.
– То указује да ће они који нису одустали од производње код нас, у следећој години имати далеко бољу ситуацију – истакао је Лепосавић.
После великог броја састанака малинара са представницима државе званично је саопштено да је овогодишњи род практично преполовљен и да постоји велика шанса да дође до повећања цена. Тренутно је за многе произвођаче већи проблем да наплате оно што су предали откупљивачима. Како је у то време за наш лист говорио саговорник добро упућен у стање на тржишту, цена малине ће надаље у многоме зависити од оне коју ће понудити Украјина, али и колико ће страни купци поштовати закључене уговоре.
Како је рекао, већ дуго се у овом послу са страним купцима све своди на то како преко нелојалне конкуренције „убити” цену српске малине, која је најквалитетнија, а цео систем најбоље организован. Ситуација се ипак мења са чињеницом да су количине на светском тржишту смањене, што увећава преговарачки потенцијал извозника српске малине.
Поводом натписа који су се појавили у појединим медијима у којима се наводи да произвођачима малине уплате од откупљивача не стижу редовно, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде обавештава јавност да је одмах реаговало и организовало хитан састанак са представницима свих великих хладњача.
У разговору је закључено да су договори између малинара и откупљивача, у којима је посредовало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, скоро до краја реализовани, те да су хладњачари исплатили више од 90 одсто обавеза према произвођачима малине.
Министарство пољопривреде још једном наглашава да ће, у циљу добре сарадње, наставити да разговара са свим заинтересованим странама, јер је унапређење домаће пољопривреде заједнички циљ и обавеза.
Састанку су присуствовали државни секретар у Министарству пољопривреде Ливија Павићевић, шеф Кабинета и помоћник министра Ања Јавор и директор Управе за аграрна плаћања Слободан Николовски, као и Саша Станић испред предузећа Станић д.о.о, Радоје Цветић испред предузећа Мастер Фриго, Ана Милош у својству представника ИТН Групе – Будимка, Паун Петровић из предузећа Фриго Паун и Слободан Обрадовић испред хладњаче Дреновац.
Извор: ПОЛИТИКА; МПШВ
