Србија је добила Удружење сеоских сирара Србије, организацију која има амбицију да окупи мале произвођаче, сачува традиционалне рецептуре и домаће сиреве учини препознатљивијим на тржишту. Оснивачка скупштина одржана је у Гучи, а један од главних циљева новог удружења биће повезивање произвођача, струке и тржишта, као и унапређење квалитета, промоције и продаје традиционалних млечних производа.
Скуп је окупио произвођаче сирева, представнике малих млекара, стручњаке из области сточарства, ветеринарства и технологије прераде млека, задруге, удружења и научне институције из централне Србије, Војводине, као и са Косова и Метохије, што показује да иницијатива има национални значај.
Оснивачи су указали да се традиционално сирарство налази пред бројним изазовима због дугогодишњег пада сточарске производње. Према подацима представљеним на скупу, Србија располаже са око 469.000 хектара пашњака и ливада, али је број говеда пао на 698.871 грло, док има 1.684.013 оваца и око 149.000 коза. Истовремено, сточарство учествује са свега око 22 одсто у укупној вредности пољопривредне производње, што је, како је оцењено, далеко испод потенцијала које Србија има.
На скупу је представљен и низ података о производњи млека. Према Попису пољопривреде, у Србији се годишње произведе око 1,376 милијарди литара млека, од чега је 97,7 одсто кравље, док се нешто више од половине преда млекарској индустрији. Остатак се користи за сопствену потрошњу или прерађује на породичним газдинствима и у малим млекарама, што показује колики је значај традиционалне производње сирева. Просечна потрошња млека у Србији износи око 150 литара по становнику, што је један од најнижих нивоа у Европи.
Према подацима који су представљени на скупу, у Србији се годишње произведе око 60.000 тона сирева у 17 различитих врста. Истовремено се извезе око 15.500 тона, али се увезе и око 12.750 тона, углавном полутврдих и тврдих сирева са зрењем. Управо у томе оснивачи виде простор да домаћи занатски сиреви добију већу вредност и препознатљивост на тржишту.
Један од најзанимљивијих концепата који је представљен јесте програм „Од књиге преко ливаде до трпезе“, којим се жели повезати читав производни ланац, од производње хране за животиње и узгоја стоке до прераде млека, брендирања и продаје сирева. Удружење планира да организује стручне обуке, помогне произвођачима у заштити географског порекла производа и развоју кратких ланаца снабдевања, али и да покрене туристичку иницијативу „Путеви сирева Србије“, која би повезала произвођаче, гастрономију и развој села.
Оснивачи су поручили да је управо висок квалитет и аутентичност традиционалних сирева највећа конкурентска предност малих произвођача. Због тога ће један од задатака удружења бити и очување старих технологија производње, укључујући и примену природног сирила, као и промоција домаћих млечних производа на домаћем и иностраном тржишту.
За председника Извршног одбора Удружења сеоских сирара Србије изабран је Јован Бугарчић, дипломирани инжењер пољопривреде за технологију млека, док су у руководству и професори Пољопривредног факултета у Београду, Пољопривредног факултета у Новом Саду и Агрономског факултета у Чачку, као и бројни искусни произвођачи сирева из различитих делова Србије.
Након оснивачке скупштине организована је изложба и дегустација традиционалних млечних производа. Посетиоци су имали прилику да пробају кравље, овчије и козје сиреве, кајмак, милерам и друге производе које су донели произвођачи из различитих крајева Србије, чиме је на најбољи начин представљено богатство домаће сирарске традиције.
