Цена и род малине из угла озбиљних домаћина

Аутор: Gdjakovic
135 посета

Берба малине за бројна места у Србији је један од најважнијих послова. Посебно је овај посао важан и велики за Ивањицу и Ариље, где готово свака кућа има барем десетак ари овог воћа. Били смо на имању Саше Луковића, који је иначе директор Спортско туристичког центра у Ариљу. Он са својом породицом има засад малина, и код кога раде берачи из Крагујевца. Њих десетак ради свакодневно. Међу њима су и три младића од 17 до 19 година, сваки спреман и оран за рад. Малина је кажу домаћини боља него лане, има и више да се набере. „Ко је улагао у системе за наводњавање имали су још више разлога за радост. А како и не би када је цена килограма малина претекла боровнице“ објашњава Луковић. Како нам кажу у Ариљу већ може да се наплати финална цена малине за 620 динара, или аконтна је 500 динара, када је у питању Виламет, док се 520 динара плаћа за Фертоди.

Велики сајам јагодастог воћа у Ариљу 29.јула 2022. године

Луковић нам је овом прилико најавио да ће се у Ариљу одржати сајам јагодастог воћа и производа заштићеног географског порекла 29. јула 2022. године у Спортском центру и испред у парку: „Очекујемо преко 100 излагача из целе Србије. Поред малине биће ту и доста излагача из сектора услуга, а посебно ћемо акценат дати на излагаче пољопривредне механизације и опреме. Међу заниљивим активностима истакао бих и  третмане малине из дрона које ће можи да виде заинтересовани посетиоци. Поред стручног програма који ће обухватати и конференције и презентације, биже обезбеђен и богат забавни и културно уметнички програм у сарадњи са локалним организацијама, и наравно ресорним Министарствима.

Били смо и у Шимама код Ивањице где нас је дочекао млади домаћин Слободан Драгићевић, који се поред малине бави и сточарством, а има и засад јабуке. Замолили смо га да нам објасни како тече откуп малине и који су услови?

„Ми малину предајемо скоро сваки дан. За све постоји уговор, откупни листови, и ми већ десетак година радимо са хладњачом АГРО МИЛОВАНОВИЋ из Ивањице. Што се тиче плаћања, увек ми при крају бербе легне одређена свота новца којом се наравно домаћин обезбеђује да исплати раднике који беру цео дан малину, и тада се свакако тај новац мора обезбедити.  Остало део  одлази  за плаћање ђубрива,  заштиту и свега што је потребно за одржавање засада, а након тога исплата дође обично до завршетка године. Слободан нам одмах наглашава да се у малине мора  улагати. Показује нам засад са и без наводњавања,  где је очигледна разлика. „Биће свакако боље него прошле годионе, јер нам је малинадесеткована због суше,  али ћемо имати принос од 120 до 150 кг по ару одбосно 12 до 15 тона по хектару. Тамо где имају системи за наводњавање где се то ради како треба у суштини је могуће могу да иду приноси  и преко 200 кг по ару, односно 20 тона по хектару“.

И овде је било града али  у мањем обиму каже нам саговорник Агробизнис магазина Слободан Драгићевић.“Није било неке огромне штете, све у свему за сада је година доста боља него што је било прошле“.

На наше питање шта се ради после бербе малине Слободан каже: „ После бербе малина секу се стари изданци који су донели род, и ради се прскање, како би се нови изданци припремили добро за наредну сезону. Обично се то ради после месец или два након бербе,пошто на тим гранама обично се задрже болести и штеточине. Због тога се обавезно избацују из засада, а нови се каже он спремају  за идућу годину. Треба наравно третирати заштитним средствима. Прскање обично иде касније средствима на бази бакра. Ђубрење радимо кроз систем током године и у пролеће разбацујемо стајњак“.

ТРЖИШТЕ МАЛИНЕ

Највеће површине под малином налазе се у западној Србији, односно златиборском и моравичком округу (Ариље, Ивањица, Лучани, Чачак, Пожега, Ужице, Сјеница), затим северо-западна Србија, тј мачвански и колубарски округ (Ваљево, Шабац, Осечина, Љубовија), и све веће површине у југосточном делу Србије, тј расинском и јабланичком округу (Брус, Александровац, Куршумлија, Лесковац, Владичин Хан). У последњих пар година мења се слика под површинама малињака, обзиром да се подижу нови засади малине са вишерађајућим, двородним сортама малине и у крајевима где се традиционално малина до сада није гајила – у Војводини.

Укупна површина под засадима малине у 2021. години у Србији износила је скоро 21 хиљаду хектара. Остварен је принос од 5,3 t/ha, по званичним статистичким подацима, мада се у пракси показало да се у западном делу Србије остварују редовни приноси од 12 до 15 t/ha. Укупна производња малине у прошлој години износи 110.589 тона, што је скоро 7% мање у односу на претходну 2020. годину. Очекује се да ће производња у 2022. години бити нешто већа.

 

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар