Хоће ли бити уља ове године, каква нам је производња и прерада сунцокрета

Аутор: Gdjakovic
564 посета

Производња: Републички завод за статистику објавио је 03.07.2023. године саопштење о процењеним засејаним површинама јарих усева. Сунцокретом је засејано 240.305 ha, што је у односу на прошлогодишњу рекордну површинусмањење за4,3%, а у односу на десетогодишњи просек засејана површина је за 14,8% већа.

На основу засејаних површина, трогодишњег просечног приноса од 2,76t/ha, очекује се производња од око000t сунцокрета.(Прилог 1)

Од прогнозиране количине би у индустријским капацитетима могло бити произведено око 246.000 t сунцокретовог уља, као најважнијег извозног производа од сунцокрета. Уз домаћу потрошњу од око 80.000 t, око 169.000 t би било расположиво за извоз (Прилог 2). Очекиван извоз сунцокретовесачме би био на нивоу од 107.000 t (Прилог 3).

Тржиште:

Домаће:Према подацима РЗС, просечна откупна цена сунцокрета у 2022. години од 57,86 дин/kg, забележила је раст од 12% (изражено у RSD/kg, као и у EUR/kg). Раст се бележивећ неколико година за редом, код нас али и у окружењу. Раст тражње уља је повећао цену уља на светском тржишту, што се одразило и на цену сировине.Прошле године у ово време, уље је било врло тражена роба па му је цена у августу била 1.400 USD/t (Црно море). Од тада цена има силазни тренд па у јуну ове годинецена уља износи 785USD/t. (Прилог 4, 5 и 6)

Сунцокрет(у зрну)је одржао примат најуспешније уљарице по вредности извоза 2022. године у износу од скоро 60 милиона ЕУР. Мада је његов извоз био мањи по обиму за 7%, вредносно је због високих цена износио више за 20% у односу на претходну годину.

У вредносној структури извоза сунцокрета и производа у 2022. години у износу од 255 милиона ЕУР, извоз сунцокретовог уља је учествовао са 67%, од чега је 42% чинила вредност рафинисаног, вредност извоза зрна сунцокрета је учествовала са 24%, сачме са 9%.

Дестинације извоза сунцокрета у 2022. години били су углавном CEFTA партнери – са уделом од 72%,углавном у БиХ. Структура дестинација у извозу сунцокретовог уља је повољнија у корист земаља ЕУ:ЕУ 57%, CEFTA42%и остале земље 1%. Јестивог сунцокретово уља је највише извезено у БиХ, Северну Македонију, Хрватску и Црну Гору.Сунцокретова сачма је највише извезена у ЕУ – чак 91%, а најчешћа дестинација је била Италија.

Крајем маја 2023. године је укинуто ограничење максималне малопродајне цене уља, која је износила до 219,99 динара за литар.Ограничење цена сунцокретовог уља је било на снази од децембра 2021. године.

Светско: Према предвиђањима USDA, Русија ће остати највећи произвођач сунцокрета ове године након што је престигла Украјину у 2022-2023. години. Жетва би могла да достигне 16,5 милиона тона наспрам 16,25 милиона тона прошле године. Очекује се да ће Украјина убрати 11,8 милиона тона (11,2 милиона тона годину дана раније). Украјински фармери су преусмерили површине са житарица на уљарице као исплативије. У Европској унији се очекује рекордна жетва сунцокрета (11,5 милиона тона према 9,3 милиона тона). Генерално, светска жетва сунцокрета у сезони 2023/24. може достићи 54,3 милиона тона, што је 6% више него у 2022/23. Потрошња ће остати на истом нивоу (око 54,8 милиона тона). Све ово наводи на закључак да ће понуда бити добра а цена нижа.

Берзанске цене сунцокретовог уља на светском тржишту су у паду неколико задњих месеци. Цене су започеле раст крајем 2020. године током пандемије због повећане тражње, а наставиле током 2022. године током Украјинске кризе. Овакав тренд пада две године касније најављује стабилизацију тржишта и повратак у уобичајене ценовне оквире.

Актуелно:

Русија убрзано развија капацитете за производњу сунцокретовог уља, паралелно са активирањем некоришћног пољопривредног земљишта за производњу сировине. Задржавањем царина на извоз сунцкрета, сировине усмерава у домаћу прерађивачку индустрију, чиме циљано упошљава домаће прерађивачке капацитете и повећава додату вредност. Развој прераде уљарица треба да обезбеди и сировину за сточну храну (сачма) која треба да подржи планове за развој сточарства.

 

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар