Хоће ли бити новца за тракторе и куда иде милијарду евра из аграрног буџета

Аутор: Gdjakovic
365 посета

БЕОГРАД: Министарка пољопривреде Јелена Танасковић најавила је да ће у 2024. години приоритет бити већа контрола и уређење тржишта пољопривредних производа, као и уређење рада робне берзе тако да примарни произвођач буде у бољем положају.

Нагласила је да у 2024. почиње и нови ИПАРД 3 програм за који је предвиђено близу 380 милиона евра.

Танасковићева је рекла је да је 2023. година била тржишно турбулентна и да смо били сведоци потпуног поремећаја европског тржишта, као и да је услед тога дошло до проблема са залихама пољопривредних производа на домаћем тржишту, што је био кључни изазов за сектор пољопривреде у Србији у протеклој години.

 

Влада Србије и Министарство пољопривреде су реаговали изузетно брзо, нагласила је Танасковићева и указала на то да је сваког месеца постојало ново „жариште“, нови изазов који није био једноставан за решавање.

„Услед пада цена на европском тржишту, ми нисмо имали могућност извоза наших производа и дошли смо у ситуацију где имамо огромне залихе. Прво што очекујете у ратним условима, мислим на сукоб у Украјини, јесу несташице. Ми сад имамо потпуно обрнуту ситуацију, први пут у 2023. години и то је оно што је био кључни изазов. Влада Србије је стала иза својих примарних произвођача озбиљном снагом, озбиљним новцем и озбиљним реакцијама“, рекла је Танасковићева за Танјуг.


Прелевмани кључни

Увођење прелевмана, подршка за откуп млека у праху за кондиторе, као и заштита тржишта кроз контролу увоза меса није било лак задатак, али како је додала министарка, Србија је имала јасан циљ и знала је шта хоће, а то је да сачува свог примарног произвођача.

Буџет за пољопривреду за 2024. годину је 119 милијарди динара, рекла је Танасковићева и додала да је расподела средстава представљена на заједничком састанку минстарке, премијерке и више од 60 удружења пољопривредника.

„Расподела буџета је потпуно транспарентна, имали смо састанак са више од 60 удружења, представили буџет и они су могли да дају своје сугестије и примедбе“, рекла је Танасковићева.

Српска пољопривреда мора да постане конкурентна, истакла је министарка, а производи конкурентни и по квалитету и по цени.

Поред субвенција важна је строга контрола, а са циљем унапређења квалитета производа у 2023. радило се и на едукацији пољопривредних произвођача о значају улагања у опрему и сам квалитет производа, као и чиме третирају усеве, која хемијска средства користе…

Робна берза, попис складишта

Уређење робне берзе је била још једна од тема у фокусу у 2023. години, и министарка истиче формирање Радне групе Владе Србије која се бави овим питањем, а чији су чланови представници свих релевантних институција и удружења полјопривредника.

Министарка је рекла да је након другог састанка формирана Комисија која ће да уради попис и услове свих складишних простора, како би се знало колико заправо има складишта, за који капацитет па тако буде познато и са чиме се располаже.

Најбитнија системска промена у 2023. у пољопривреди је увођење еАграра, као промена система функционисања пољопривреде у Србији, истакла је министарка.

Пољопривредници сада имају комплетан увид 24 сата у регистар пољопривредних газдинстава и у сваком тренутку могу да се информишу о статус свог захтева за субвенције, објаснила је Танасковићева.

Уз помоћ еАгарара, истакла је министарка, убрзан је и процес пријава и исплате субвенција.

Најавила је и оштрије и конкретније контроле у 2024. години, када је реч о субвенцијама, односно објаснила да субвенцију не може да користи неко ко се не бави заиста пољопривредном производњом.

„Од 1. јануара 2024. године, субвенцију по хектару за биљну производњу, неће моћи да користе власници земље који ту земљу не обрађују, него је дају у закуп некоме другом. Сви власници земље морају да направе уговор о закупу са оним коме земљу дају на коришћење“, објаснила је министарка.

Извор: Дневник, ТАНЈУГ

Srodni tekstovi

Оставите коментар