Холандски фармер открива када улаже у нове технологије

Аутор: Gdjakovic
392 посета

Фармери у Холандији користе најмодернија иновативна решења и храбро експериментишу са новим идејама

Фарма будућности, холандска иницијатива у којој холандски фармери раде заједно на решењима за изазове са којима се суочава пољопривреда, храбро експериментишу са различитим методама.

Једна од њих је разноврсност усева, са осам различитих усева који се овде посеју у било ком тренутку, укључујући пшеницу, лук, кромпир и пасуљ.

„Знамо да разноврсност усева функционише. Користимо покровне усеве како би помогли у побољшању земљишта и биодиверзитета. То је ефикасније коришћење воде, има мањи ризик од болести штеточина, има већи биодиверзитет, боље је за земљиште и даје веће приносе“, рекао је менаџер пројекта Вијнанд Сукел.

Очекује се да ће светска популација достиц́и скоро 10 милијарди људи 2050. године, према УН због чега развијају одрживе пољопривредне системе како би осигурали да има довољно хране за растућу глобалну популацију, а истовремено раде на смањењу емисије угљеника.

Универзитет је покренуо Фарму будућности пре четири године након што је видео пад биодиверзитета услед климатских промена. Питали су се тада да ли је могуће дизајнирати фармски систем високе производње хране са нултом употребом енергије из фосилних горива, без штете од пестицида и који је био отпоран на јаке падавине или веома дуге сушне периоде.

Сукел и његов тим су фокусирани на одрживу производњу и настоје да регенеришу земљиште и обнове биодиверзитет. Тренутно широм света постоји велика и једнообразна пољопривредна производња која је веома интензивна и убија тло. Једно од њихових решења за борбу против суше било је стварање система за одводњавање који сакупља вишак воде и пумпа је под земљу.

„Зими имамо превише воде. Сада сва вода капље у земљу и хвата се у дренажни систем. Имамо велики водени мехур испод земље“, објаснили су.

На Фарми будућности постоје вишегодишње цветне траке које осигуравају храну и склониште за инсекте. Ако се саде или касније беру у исто време, то је еколошка смрт, кажу и објашњавају да не могу да преживе.

Холандија други највећи извозник

Холандија је други највећи извозник пољопривредних производа у свету, укључујуц́и животињске производе, и процењује се да је тај извоз порастао за 9,4% на рекордних 104,7 милијарди евра (90 милијарди фунти; 114 милијарди долара) у 2021, према Вагенинген Ецономиц Ресеарцх (ВУР) и Статистицс Холандије (ЦБС).

Фарма будућности, која своја истраживања и сазнања приказује компанијама и организацијама широм света, уложила је у технологију како би помогла да њена производња буде јача и одрживија. Ово укључује технологију која препознаје коров.

„Уместо да све прска истим дозама, машина препознаје коров из биљке културе и прска мало гермицида по њој. Међутим, пољопривредницима може бити изазов да улажу у технологију због високих трошкова. На пример, једна од вец́их машина за бербу кромпира кошта 500.000 евра (430.000 фунти) и користи се само четири недеље годишње – рекао је он.

Холандска влада је такође открила радикалну акцију за решавање штете по животну средину, истичући амбиције да преполови своје емисије азота до 2030. Један од начина је да се подстакне смањење броја стоке за трец́ину, што је изазвало протесте фармера широм земље.

На југозападу Холандије, Јакоб ван ден Борне је фармер треће генерације који производи углавном кромпир, али и шец́ерну репу, пшеницу и јечам, као и мале усеве попут пастрњака и слатког кромпира на 900 хектара земље. Осим продаје код куће, извози и у земље попут Енглеске, Немачке, Белгије и Француске.

Почео је да улаже у шири избор усева када је приметио да се квалитет земљишта погоршава. Заговорник прецизне пољопривреде, окренуо се ГПС технологији како би што ефикасније измерио, анализирао и истражио своје усеве како би постигао већи принос.

Уложио је у технологију скенирања тла која му омогућава да мапира и документује сваки квадратни метар тла што му даје могућност да побољша потенцијал тла и предвиди која су добра места.

Такође користи сензоре и инфраструктуру података.

„Потрошио сам око милион евра на овакву инвестицију, али имам правило – немојте улагати у нове играчке пре него што се исплате старе“, одао је тајну и додао да је кључни фокус за следецћу годину наводњавање променљивом брзином, које обезбеђује унапред планиране нивое воде у контролисано времБорне је такође много уложио у управљање болестима.

„Имамо више метеоролошких станица које гледају на временске услове и које могу израчунати када би усев могао бити нападнут. Онда штитимо непосредно пре тог тренутка. То је као када носите лосион за сунчање, не стављате га много раније јер ћете и даље изгорети“, објаснио је.

Свремена механзација мора саму себе да отплати

Каже да улаже у вештачку интелигенцију како би помогао да се одговори у будуцћности. На пример, постављајући питања као што је да ли постоји проблем на терену, могуће је покушати да се реши помоцћу вештачке интелигенције.

Меино Смит, који води органску фарму и написао своју докторску тезу о одрживости холандске пољопривреде од 1950. до 2015. године, забринут је да холандска пољопривреда тренутно није одржива.

„Технологија има негативан утицај на животну средину; што више технологије користите, то више ствара негативан утицај на животну средину“, каже он.

Објашњава да су велике машине лоше за тло и троше много енергије. Технологија није решење због чега је потребна смањена употреба енергије у комбинацији са технологијом и радном снагом.

Илустрација: . Дигитална метеостаница и соларни планел

„Гледајуцћи унапред у будуцћност, фармери схватају да морају да буду прилагодљивији због климатских промена“, каже господин ван ден Борне.

(euroactiv.rs)

Srodni tekstovi

Оставите коментар