Француска влада најавила је нове мере подршке пољопривредницима који трпе последице суше, а укупан обим повољних кредита могао би да достигне две милијарде евра. Министарка пољопривреде Ани Женевар представила је мере током посете међународном сајму сточарства Sommet de l’Élevage у Клермон-Ферану, једном од најзначајнијих европских окупљања сточара, произвођача опреме и стручњака за пољопривреду.
Најављене мере обухватају кредите са државним покривањем камата, олакшице за младе пољопривреднике, убрзану исплату помоћи и промене у начину процене штете од суше. Посебна пажња посвећена је сточарима који су због недостатка падавина приморани да купују додатне количине сточне хране.
За многе фармере у централној Француској суша није само питање смањених приноса. Недостатак траве на пашњацима и мање произведеног сена и силаже директно повећавају трошкове исхране животиња. Газдинства која су раније највећи део хране производила сама сада морају да издвајају додатни новац како би одржала производњу.
ДРЖАВА ПЛАЋА КАМАТУ, ФАРМЕРИ КУПУЈУ ХРАНУ
Према најави француске министарке, пољопривредницима ће бити доступни повољни кредити намењени превазилажењу последица суше. Држава ће преузети трошкове камата, а средства ће моћи да се користе за набавку сточне хране, семена и других неопходних средстава за производњу.
Укупан обим овог кредитног механизма могао би да достигне две милијарде евра.
Председник регионалног удружења пољопривредника FRSEA Оверњ-Рона-Алпи Давид Шов оценио је да ће кредити без камате омогућити произвођачима да набаве сточну храну и семе како би наредне године могли да наставе производњу. Ипак, представници пољопривредника нису у потпуности задовољни, јер сматрају да су потребна и додатна решења.
Посебне олакшице предвиђене су за младе пољопривреднике који су недавно започели производњу и већ имају кредитне обавезе. Њима ће бити омогућено репрограмирање отплате, а у случају одлагања враћања главнице држава ће покрити камате и додатне трошкове настале због померања рокова.
Ова мера је посебно значајна за нова газдинства која су уложила новац у земљиште, објекте, механизацију и приплодна грла, а још нису достигла пун производни капацитет.
Поред тога, француска влада најавила је брже стављање на располагање преосталих 21 милион евра из фонда за јачање пољопривреде, како би газдинства лакше обезбедила текућу ликвидност.
САТЕЛИТИ НИСУ ДОВОЉНИ: ФРАНЦУЗИ ТРАЖЕ ДА СЕ ШТЕТА ПРОВЕРИ И НА ЊИВАМА
Једна од најзанимљивијих тема на сајму односила се на начин утврђивања штете од суше.
Француска већ користи сателитске податке за процену стања вегетације и губитака у пољопривредној производњи. Међутим, бројни сточари оспоравају поузданост таквих процена, тврдећи да снимци из свемира не показују увек стварно стање на пашњацима и газдинствима.
Због тога је министарка најавила да ће средином октобра бити објављена ажурирана карта губитака од суше, са подацима закључно са крајем септембра, и то за сваку општину појединачно.
Након тога ће надлежни органи организовати рад стручних комисија које ће упоређивати сателитске процене са запажањима и подацима прикупљеним на терену.
Планирано је и укрштање сателитских података са резултатима референтних пољопривредних газдинстава. Резултати анализа биће јавно доступни, уз заштиту поверљивих података произвођача.
Циљ је да се приликом обрачуна накнаде штете узме у обзир стварно стање производње, а не искључиво оно што показују сателитски снимци.
Осигуравајуће компаније позване су да поједноставе поступке приговора како би пољопривредници лакше могли да оспоре процену са којом се не слажу.
Ово питање посебно је важно јер се сателитске технологије све више користе у европској пољопривреди, од праћења усева и процене приноса до провере испуњености услова за субвенције.
ЈОШ 200 ЉУДИ ЗА БРЖУ ОБРАДУ ЗАХТЕВА
Француска влада најавила је и административне мере које треба да убрзају долазак новца до пољопривредника.
За рад у територијалним службама биће ангажовано додатних 200 привремених службеника како би се убрзала обрада захтева.
Продужене су и одређене мере подршке које се односе на пољопривредни дизел и набавку ђубрива.
Поново је отворен поступак за помоћ у вези са пољопривредним дизелом за период од априла до јуна, а механизам подршке продужен је до краја године.
Код ђубрива су ублажени услови за документацију, па ће се у поступку моћи узимати у обзир и неплаћене фактуре и наруџбенице.
Министарка је најавила и доношење подзаконских аката који се односе на сточарску производњу и складиштење воде, пре наредног Међународног пољопривредног сајма у Паризу.
ВУКОВИ СВЕ ВЕЋИ ПРОБЛЕМ ЗА СТОЧАРЕ
Међу најављеним мерама нашла се и промена правила која се односе на управљање популацијом вукова.
Дозвољени годишњи лимит одстрела биће повећан са 21 на 23 одсто популације, уз могућност да се нови лимит примењује и наредних година.
Ова тема посебно је осетљива у планинским подручјима Француске, где сточари годинама указују на губитке које трпе због напада предатора.
Ипак, ни ова мера није наишла на једногласно одобравање. Представници овчарског сектора страхују да би нова правила могла да дају предност подручјима у којима се вукови тек шире, док би традиционална подручја са дугогодишњим проблемима могла да остану у неповољнијем положају.
СТОЧАРИ ПОЗДРАВЉАЈУ МЕРЕ, АЛИ ТРАЖЕ И БОЉЕ ЦЕНЕ
Иако су најављене мере добиле подршку дела пољопривредних организација, расположење међу сточарима далеко је од потпуног задовољства.
Председница регионалне организације FNSEA 63 Сабин Толонија оценила је да је добро што ће стручне процене са терена бити узете у обзир приликом утврђивања последица суше, али је затражила да поступак буде спроведен што брже како би пољопривредници добили очекиване накнаде.
Председник Националне федерације узгајивача говеда Патрик Бенезит упозорио је да мере против последица суше не решавају проблем цена.
Према његовој оцени, поједине категорије говеда налазе се под снажним тржишним притиском, а уколико цене не буду побољшане, Француска би током зиме могла да се суочи са значајним смањењем сточног фонда.
Управо ова порука показује да француски сточари, поред државне помоћи, траже и економске услове који ће им омогућити да наставе производњу без сталног ослањања на ванредне мере.
ШТА ОВЕ МЕРЕ ЗНАЧЕ ЗА ЕВРОПСКУ ПОЉОПРИВРЕДУ?
Најаве француске министарке показују да последице климатских промена све снажније утичу на економику сточарске производње, чак и у земљама са развијеним системима подршке пољопривреди.
Посебно је значајно што се мере не односе само на директну финансијску помоћ. Француска истовремено покушава да реши проблем ликвидности газдинстава, кредитног оптерећења младих произвођача, спорих административних поступака и непоузданих процена штете.
За Србију су ова искуства занимљива јер се и домаћи пољопривредници суочавају са сушом, растом трошкова производње и потребом за бржом и прецизнијом проценом губитака.
Посебно питање представља примена сателитских технологија. Француски пример показује да савремена технологија може значајно да помогне држави и произвођачима, али да њене резултате, када од њих зависи висина обештећења, треба упоредити са стварним стањем на терену.
Порука са сајма Sommet de l’Élevage зато је прилично јасна. Пољопривредницима су потребни повољни кредити и брза помоћ када наступи суша, али дугорочни опстанак сточарства зависи и од цена производа, сигурности пласмана и могућности да се улагања у производњу исплате.
Извор: Le Comptoir des Éleveurs, Quotidien du Sommet, 9. октобар 2026. године.
