Французи се враћају на масовну производњу, инфлација блокирала добробит

Аутор: Gdjakovic
497 посета

За овоgгодишње издање сајма SPACE  који је  друга највећа изложба стоке у Европи, главна тема била је енергија. Многи размишљају о постављању соларних панела или ветротурбина на својим пољима. Како за сопствену потрошњу тако и за и продају. У Француској се питају са ли производња енергије постаје равноправна  делатност за пољопривреднике како и сама производња хране?

Са скоро 350 излагача и више од 100.000 посетилаца из целог света, Спаце, као и сваке године, чини Рен престоницом сточарстваоп на три дана. За своје 37. издање, међународна изложба стоке је изабрала да истакне тему енергије. Рат у Украјини, инфлација, поскупљење енергената… Пољопривредници нису поштеђени финансијске кризе.

Да би покушали да задрже свој новчани ток, све више узгајивача се окреће новим финансијским ресурсима, посебно производњи енергије. Самопотрошња, додатана сарада неки су од мотиваза производњу енергије.

Млади фармер  Julien Provost који долази из долине Лоаре то је „пре свега додатни приход за одржавање сточарства“ и то га је навело да се заинтересује за постављање фотонапонских панела на својој земљи односно фарми. „За мене је то углавном у смислу добробити, да оплеменимо ливаде са нашом стоком преко шубрења и додамо додатну вредност у односу на оно што се тренутно може урадити“, додаје он.

Pierre Philippe, фармер у Бретањи, дели његово мишљење. „У сточарству данас и даље трпимо велике спољне трошкове. Ако то сведемо на сат рада, трошкови су превисоки.“

Еколошка ограничења „учествују у еволуцији професије“

Осим финансијских разлога, Julien Provost сматра да је важно „вратити зелену слику пољопривреде и учествовати у развоју обновљивих извора енергије“. Према његовим речима, струка се развија, а спајање финансија и екологије је компатибилно: „Ја сам као млад заинтересован за тему нове енергије. Пољопривреда чини 80 одсто соларног потенцијала, па би било штета не искористити то!”

 Деградација земљишта, делимично узрокована глобалним загревањем, приморава пољопривреднике да се прилагоде. Julien Provost то препознаје, „имамо суше у земљи, што значи да имамо све мање траве. Инсталирање фотонапонских панела на вашим пољима би створило засењена подручја  „ то би користило фауну и флору као и пољопривреду“ сматра овај младић.

Неки фармери, видећи финансијску исплативост, „спремни су да обуставе своју примарну делатност, или да убаце само неколико оваца или мало травњака “. Власти то мешутим негирају и каћу да  је то само допунски  извор финансијске исплативости, али то мора да остане секундарно. Уредбама је дефинисано шта је легално и шта се сме а шта не, односно пољопривреда мора бити примарни извор прихода и делатност.

 

Сви наведени саговорници се слажу да неће напуштати пољопривреду. Julien Provost уверава да „зарада без производње“ није у његовом менталитету: „Обично се земља користи за обезбеђивање хране и не смемо дозволити да се она отуђи. Pierre Philippeтакође жели да не одустане од свог посла: „Ја сам пре свега одгајивач. Нећу жртвовати ништа да бих радио производњу енергије“.

Позитиван исход?

Од узгајивача до енергетске компаније, питање се може расправљати. На крају крајева, „бити фармер значи бити пословни менаџер“, тврди Беатрис Гибер. „Уместо да буду подвргнути ограничењима која су им наметнута, они могу бити актери и имати сопствену профитабилност“, додаје излагач.

Пољопривреда Бретање

„Надоградња“ француског сточарства, коју је једно време бранио и сам Емануел Макрон, а требало би да унапреди добробит животиња, удара у зид инфлације. Дакле, хоризонт је поново да се масовна производња одупре јефтином увозу. Квалитет и заштита животиња губе трку са конкуренцијом и тражнњом за јефтинијим производима. Данас већина француза није спремна да плати више за квалитетније односно одрживије.

Професионалци у сточарству су током сајма управо о овоме и говорили. Критикован због својих еколошкихпоследица интензивни модел пољопривреде који се развио након рата у Бретањи и даље има ветар у леђа и тежи даљем развоју.

„Имамо циљ да поново освојимо“ почетну производњу, резимира Gilles Huttepain, виши извршни директор француског лидера у живинарству LDC (Le Gaulois, Maître Coq, Poulets de Loué) и потпредседник „l’interprofession Anvol.“ . На националном нивоу, „400 нових кокошињаца годишње морало би да се изгради као стандард да би се повратио тржишни удео из увоза“. Према тренутним подацима чак једна од две кокошке која се конзумира долази из других крајева (Бразил, Украјина, итд.) .

Gilles Huttepain је изричит: „Не желимо да постанемо Швајцарска. Они су отишли ​​толико високо да имају фолклорну пољопривредну производњу, а остало је увозно.

Немања Поповић

Srodni tekstovi

Оставите коментар