Сигруно сте чули да све више земаља попут Француске и Намачке има кошнице на крововима зграда или у парковима у великим градовима где се баве урбаним пчеларство. Оваквих кошница има и по Београду само мало ко на њих обраћа пажњу. Италијани су отишли корак даље, па на крововима гаје винову лозу од које производе вино. Урбана пољопривреда више није пионирски покушај производње хране у градовима већ једно од најперспективнијих решења за обезбеђивање довољне количине хране у све гушће насељеним градовима.
Према проценама стручњака до 2050. године чак две трећине светске популације живеће у градовима, што ће значајно повећати потребу за храном произведеном у самом урбаном окружењу. Управо зато урбана пољопривреда постаје кључни начин да се обезбеди свежа и здрава храна за све већи број људи. Овај савремени облик производње обухвата различите моделе од заједничких и затворених фарми до кровних и вертикалних башта које користе напредне технике као што су аеропоника, хидропоника и аквапоника. Ипак, питања одрживости и приноса и даље представљају изазове које је неопходно превазићи како би се у потпуности искористио њен потенцијал. Бројне студије показују да урбана пољопривреда има предност у односу на класичну пољопривреду, јер смањује негативне утицаје на животну средину и доприноси одрживом развоју градова. Последњих година, глобално тржиште урбане пољопривреде бележи снажан раст. Разлог лежи у већој свести потрошача о значају локално произведене и органске хране, као и у технолошком напретку који омогућава производњу током целе године уз мању потрошњу воде и енергије.
У пракси постоје четири основна модела урбане пољопривреде: заједничке фарме, затворени системи, кровне баште и вертикални узгој. Избор модела зависи од расположивог простора, ресурса и врсте пољопривредних производа који се узгајају. У њима се најчешће користе иновативне технике као што су аеропоника, хидропоника и аквапоника, које омогућавају ефикасну и одрживу производњу хране у срцу градова.
Заједничке фарме настају у двориштима, парковима или на празним градским парцелама. Циљ им није само производња хране, већ и стварање заједништва. Комшије се окупљају, саде, беру и размењују производе, док деца уче о природи и здравој исхрани. У Београду, Новом Саду и Нишу већ постоји неколико иницијатива које подсећају на овај модел, попут заједничких башти у оквиру еко-организација и локалних удружења.
Илустрација: Урбана пољопривреда има своје присталице и у Србији кроз еко покрете
Затворени системи користе контролисане услове у затвореним просторијама са вештачким осветљењем, контролом температуре и влагом. То омогућава производњу током целе године, без обзира на временске услове. Овакви системи често користе хидропонску или аеропонску технологију, где се биљке гаје у хранљивом раствору без класичног земљишта.
Кровне баште су још један начин урбане пољопривреде где кровови постају оазе зеленила, али и место где се производи храна. Ове баште смањују топлотни ефекат током лета, побољшавају квалитет ваздуха чиме се подиже квалитет живота свих становника у граду. У свету су најпознатији примери из Њујорка, Париза и Токија, али интересовање за овакве пројекте расте и у Београду, где неколико архитеката и еко-организација експериментише са зеленим крововима.
Вертикалне узгој често се назива пољопривредом будућности. Уместо класичних поља, биљке се гаје у више нивоа у стакленим високим зградама или посебно дизајнираним објектима. Уз помоћ LED осветљења, рециркулације воде и контролисаних услова, оне омогућавају огромну уштеду простора и ресурса. Земље као што су Сингапур, Јапан и Холандија предњаче у овом сектору, а њихови модели постају инспирација широм света.
Илустрација: То није само производња хране већ и зближавање људи
На Балкану, урбана пољопривреда још увек је у раној фази, али постоји велико интересовање. Србија има одличан потенцијал од климатских услова до стручњака и знања пољопривредника, али и богато земљиште које представљају добру основу за развој ове гране. Последњих година покренуто је неколико пилот-пројеката у Београду и Новом Саду, попут урбаних башти у школама и на крововима јавних објеката, као и иницијатива за локалну производњу органске хране.
Изазови, наравно, постоје и пре свега се односе на недовољно финасија и улагање у технологију, слабу законску регулативу и ограничену свест људи о значају оваквих пројеката. Али, с обзиром на раст интересовања за здраву исхрану и одржив начин живота, урбана пољопривреда би могла постати једна од најперспективнијих области у српским градовима у наредној деценији. Иако делује као визија будућности, урбана пољопривреда већ данас мења начин на који градови живе. Од малих заједничких башти до високотехнолошких вертикалних фарми, она нуди могућност да храна буде ближа људима, здравија и еколошки прихватљивија.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Тањуг
