Упркос лошој години мак доноси зараду

Аутор: Gdjakovic
149 посета

ОВУ БИЉКУ ИЗ БАНАТА ВОЛЕ У СЛОВАЧКОЈ И ДОБРО ЈЕ ПЛАЋАЈУ

Сушна јесен и топао октобар допринели су да око 30 одсто семена мака посејаног јесенас пропадне, што ће се одразити на приносе када се крајем јуна и почетком јула мак буде скидао са њива у Падини, на подручју општине Ковачица у Банату.

Велики произвођач мака Миша Хромчик из Падине наглашава да су домаће сорте још више страдале због сушне и топле јесење климе у односу на мак чешке сорте намењен само купцима у Словачкој, којег осим њега у Падини сеје још седам-осам произвођача.

Колико ће домаћег мака бити ове године Хромчик не даје процене јер истиче да ради за словачко тржиште по упутствима и стандардима који важе за тржишта ЕУ.

У Падини чешка сорта се сеје на око 200 хектара искључиво за познатог купца који га октупљује и обезбеђује репоматеријал.

Све се ради по ЕУ стандардима, а то, између осталог, подразумева и да мак нема морфијума.

Лане је, наглашава Хромчик, 75 тона мака извезено за Словачку са банатских поља, али као полупроизвод, очишћен само од чаура јер се као чист не може извoзити.

– Све радимо по ЕУ стандардима а то, између осталог, подразумева и да мак нема морфијума – наглашава Хромчик. – Због климатских промена и све нижих цена ратарских култура, окренули смо се производњи мака. Али смо се прво повезали са матицом Словачком, од њих смо чули причу и покренули посао који се показао као одличан избор, због сигурног тржишта и добре цене.

После мака – парадајз

Хромчик наглашава да се само од гајења мака не може живети, па се бави ратарењем, али и повртарством. Сеје и парадајз, италијанску сорту на отвореном пољу на 60 ари, са којих скине црвеног злата од 20 до 25 тона. – Расађујем га, наводњавам и прерађујем да ми не би било досадно током лета јер таман када завршим с маком, креће прави посао око парадајза. Посао сам добро разрадио, тако да све што буде у флаши продам из цуга.

По његовим речима, просечна цена мака је два евра, али може да буде и виша. – То зависи од берзанских кретања, чије извештаје добијамо током године. И то је мало утицало да се определимо за мак јер смо овде, тргујући са ратарским културама, зависили од накупаца.

По хектару се, каже Хромчик, може добити пола тоне до 900 килограма, у зависности од климе, мак воли песковита и сува земљишта. – Лане је година требала да буде рекордна, а била је просечна, а претпрошле је била сушна па испала рекордна.

З. Делић

Извор: Дневник

Srodni tekstovi

Оставите коментар