У малопродајним објектима на подручју Лознице, дошло је до пада цене сојине сачме на доминантних 85 дин/кг, сунцокретове сачме на доминантних 60 дин/кг, кукуруза на 30 дин/кг и сточног брашна на 25 дин/кг. Пад продајних цена кукуруза, окруњеног природно сушеног и пшенице упакованих у џакове забележен је у седмици за нама на пијаци у Чачку, пошто је код оба пољопривредна производа доминирала цена од 32 дин/кг. Доминантна цена сојине сачме износила је 96 дин/кг у малопродајним објектима на подручју Краљева, док се сунцокретова сачма могла најчешће пазарити за 63 дин/кг. На пијаци у овом граду, кукуруз и пшеница су се могли пазарити за 34 дин/кг, док је за сточни јечам требало издвојити 32 дин/кг.
У силосима на подручју Лесковца дошло је до пада продајне цене пшенице на доминантних 20 дин/кг. На газдинствима у околини Панчева, протекле седмице, је била скупља пшеница, пошто је доминирао износ од 24 дин/кг. У малопродајним објектима, на подручју овог града, био је јефтинији кукуруз, пошто је
доминирао износ од 24 дин/кг.
У оваквој ситуацији сви се питају шта сејати, да ли и колико. Набољи одговор би био поштовати плодоред, улагати минимално да би се извукло максимално. Пшеница неће скоро поскупети, кукуруза увек треба и треба га везати са сточарском производњом. Имајући у виду ситуацију са сојом, треба бити опрезан па се ослонити и на сунцокрет док свакако треба сејати шећерну репу где год за то постоје могућности. За сада је то оно што се може видети на тржишту слажу се стручњаци али свакако треба још сачекати да би видели у ком смеру ће ићи аграрна политика Србије. Да ли пуни рафови робе, или пуни рафови са што више домаће робе?
Докле више апели?
Сваке године у сезони аграрних радова несавесни пољопривредници на својим њивама пале остатке усева и тако изазивају пожаре. Паљење стрњике је застарела, штетна и илегална пракса због које страдају људи и животиње, уништавају се шумски екосистеми, смањује се плодност земљишта и наноси штета пољопривреди. Предвиђене казне за паљење стрњике су до 50.000 динара за физичка лица и до милион динара за правна. Газдинства пољопривредника који пале стрњиште осим новчаном накнадом кажњавају се и стављањем у пасиван статус. Агроаналитичар Бранислав Гулан каже да сваке године на њивама остане више од 12,5 милиона тона пољопривредних отпадака. “Не само што се шире пожари на њивама, што је штетно за само земљиште, већ паљење жетвених остатака утиче на смајење приноса у следећој жетви. Пољопривредници сматрају да је паљење и јефтинији начин уклањања жетвених остатака, али то је зато што не виде скривене трошкове штета које настају спаљивањем. Такође, заблуда је уверење неких пољопривредника да је пепео користан извор хранљивих материја за биљке”, истиче Гулан. Паљењем жетвених остатака уништавају се корисни микроорганизми у земљишту и ситне животиње важне за стварање хумуса, попут кишних глиста. Са сламом такође изгори и до три тоне хумуса по хектару. Азот, који је уништен паљењем, потребно је поново надоместити ђубрењем, чиме се земљиште натапа
хемикалијама. Он додаје да због паљења стрњике страдају шуме и читави екосистеми.
Пре неколико година пожар због паљења стрњике захватио је и резерват природе ”Царска бара“ у близини Зрењанина. Страдале су стотине хектара под трском, доста другог барског растиња, видиковац и дрвене стазе. Због паљења стрњике на њивама и изазивања пожара страдају дивље животиње. Посебно су угрожени младунци и птице чија су гнезда на земљи, попут фазана. “Заоравање биљних остатака после жетве далеко је корисније за земљиште.
На тај начин ствара се растресит слој на површини оранице, побољшава влажност земљишта, а
иљкама се обезбеђује више хранљиве материје”, објашњава Гулан. Ипак, сваке године – и поред апела надлежних, стрњике се опет пале. “То је случај и ове 2023. године, најчешче после жетве пшенице. Закон о заштити од пожара забрањује паљење стрњике на отвореном, а за починиоце су превиђене високе новчане казне – 10.000-50.000 динара за физичка лица, односно 300.000-1.000.000 динара за правна лица”, закључује Бранислав Гулан.
