Климатске промене и дуготрајни топлотни талас који је ове године погодио Војводину приморали су пољопривреднике да припреме своје машине за жетву сунцокрета и бербу кукуруза раније него прошле године. Предвиђа се да ће ова сезона почети пре очекиваног рока због неуобичајено високих температура и мањка падавина, што су главни узроци смањених приноса.
Непрекидне врућине које су трајале током већег дела лета, с температурама које су често прелазиле 37 степени Целзијуса, довеле су до убрзаног сазревања усева. Нажалост, недостатак кише додатно је погоршао ситуацију, остављајући пољопривреднике у страху од значајно мањих приноса него претходних година. Ова ситуација доказује све већи утицај климатских промена на пољопривредну производњу у региону. С обзиром на то да су сунцокрет и кукуруз кључне културе за многе пољопривреднике у Војводини, предстојећа жетва и берба биће кључни показатељи како се пољопривредни сектор носи с изазовима које доносе климатске промене.
Пољопривредници се припремају за неизвесну сезону, свесни да ће овогодишњи приноси зависити не само о њиховом труду и знању, већ и о факторима на које не могу да утичу – временским условима. Очекивања су стога подељена између наде и страха, у зависности од тога како је овогодишња киша падала. Падавине су биле „шарене“ – неки делови Војводине добили су 20 литара по квадратном метру, а неки ништа или само 2-3 литре. Најтеже је погођен север Војводине, тачније север Бачке и Баната.
Сомборски атар
О ситуацији на терену сомборског атара разговарали смо с генералним директором компаније Метеор Цоммерце Јецом Илићем. Како каже, ситуација за пролећне усеве је све до краја маја била више него повољна, изузев у неким тренуцима за шећерну репу када је дошло до пресијавања парцела где се репа није довољно развила.
»Пресијавање је довело до тога да се укупна површина парцела на којима је посејан сунцокрет повећа. Међутим, након идеалних услова, када смо се сви понадали најбољем роду, уследио је неповољан јун, а нарочито почетак јула с топлотним таласима који су значајно пореметили стање усева, тачније сунцокрета и кукуруза. Сунцокрет је ипак у повољнијој ситуацији од кукуруза на простору Западнобачког округа, чак очекујемо солидан род. Евидентно је да ће смањење приноса бити узроковано топлотним таласима који су се догодили почетком јула, јер је тиме дошло до бржег сазревања сунцокрета. Надамо се добром откупу сунцокрета што се тиче количине. Оно што забрињава је будући економски положај пољопривредника уопште, с обзиром на то да смо и ми као предузеће произвођач, али и велики организатор производње, односно имамо кооперацију у коју значајно улажемо финансијска и материјална средства. Заинтересовани смо за што бољу позицију пољопривредника када су у питању сви усеви, а посебно сунцокрет јер смо традиционално један од највећих откупљивача сунцокрета на подручју Западне Бачке. Очекујемо ове године у нашим капацитетима имати негде око 10 хиљада тона сунцокрета на пријему, а што се тиче цена, она која се термински могла уговарати је 350 евра по тони сунцокрета. С оваквом ценом оптимистично се надамо да ће приноси бити око 2,5 тоне по катастарском јутру, иако знамо да ће бити површина са знатно мањим приносима. Доведени смо до тога да су цене на граници економске исплативости за пољопривреднике ако се узму сви параметри инпута у обзир. Да ли ће цена моћи бити преко до максимално 44 динара по килограму за произвођаче, ми се надамо, али имајући у виду како је то раније уговарано, можда није реално очекивати преко тога«, рекао је Јеца Илић.
Истиче како је забрана извоза уља поколебала произвођаче који су помишљали да посаде сунцокрет јер је забрана извоза уља прилично нејасно дефинисана.
»Што се тиче кукуруза, ситуација је много компликованија. Већина већих произвођача у Србији базира се на производњи кукуруза и соје. Према томе, што је боља позиција за те две културе, то је боља позиција целокупне пољопривреде, стога је много важније каква ће бити ситуација с кукурузом. Крајем маја сви смо били уверени да ће род бити већи него икада, да ћемо морати добро размислити где сместити сву ту количину производње. Међутим, сва та предвиђања сведена су на једну меру испод просечног рода у Војводини. Што се тиче Западнобачког округа, нисмо толико погођени сушом као неки други крајеви Војводине, а и заобишле су нас велике елементарне непогоде попут града и олуја. Даноноћне високе температуре значајно су смањиле приносе и спречиле развој кукуруза без обзира на присуство влаге уколико су постојали системи за наводњавање на парцели. Мислим да улазимо у неизвесну јесен када је у питању кукуруз, јер имамо проблем с количинама и квалитетом самог рода. Постоје оштећења на клиповима кукуруза, а тек ће доћи питање токсина с којима смо се суочили пре пар година због сушног лета. Што се тиче саме цене кукуруза, уговарања се крећу око 150 евра по тони плус ПДВ, али наравно с јако строгим условима квалитета зрна како би се остварила таква цена. Проблеми с којима смо се ми суочили у вези са метео условима на нашем подручју нису ти који ће определити цену кукуруза на светском тржишту. Морамо се окренути могућностима веће производње с једне стране, али и прераде тог кукуруза, јер уколико очекујемо само извоз постоји низ проблема које не решавамо на адекватан начин«, закључује Јеца Илић.
Очекивани приноси
Директор Пољопривредне стручне службе Суботица Дамир Варга изнео је своје виђење ситуације на северу Војводине. Казао је како је у Суботици засејано око 33.500 хектара кукуруза и 7.700 хектара сунцокрета.
»Што се тиче временских прилика, нису у потпуности биле наклоњене овим усевима. Имали смо недостатак падавина и два топлотна таласа. Топлотни таласи трајали су готово два тједна, што се одразило на усеве смањењем приноса. Киша која је пала претходних дана падала је местимично, негде је било између 30 и 40 литара, а негде свега 2-3 литре. За део усева ова киша је закаснила. У деловима од Ипсилон крака до пре Жедника, било је мање падавина у ранијем раздобљу, тако да кукуруз није издржао топлотни талас и дошло је до присилног сазревања, стога ће тамо бити мањи приноси. Истовремено, делови атара око Ђурђина, Жедника, Таванкута, где је било падавина почетком јула, ту су биљке издржале високе температуре. Ни овде приноси неће бити врхунски, али биће око 8 тона по хектару.
Иван Ушумовић
1 коментар
lamerler olmez