Производња: Републички завод за статистику објавио је 01.07.2023. године податке о процењеним засејаним површинама јарих усева. Према Саопштењу, сојом је засејано 211.020 ha, што је у односу на прошлогодишњу површину за 10,3% мање, а у односу на десетогодишњи просек за 4,6% више.
Током маја и јуна на територији Србије је забележено падавина више од просечних за ово доба године. Са доспелим падавинама додатно су увећане залихе влаге у земљишту што је омогућило интензиван вегетативни пораст усева соје, а обезбеђени су одлични водни услови за предстојеће генеративне фазе развоја. У јулу се очекују падавине у количини нешто вишој од просека за овај месец што ће додатно обезбедити влагу јарим усевима за другу и трећу декаду јула за када су прогнозиране високе температуре ваздуха (у оквирима просека за најтоплији месец у години).
На основу процене засејаних површина, као и трогодишњих просечних приноса соје од 2,38 t/ha, очекује се производња од око 502.000 тона зрна соје. Соје ће у тржишној 2023/24 години, према проценама производње и уз залихе из претходне тржишне године бити зa дoмaћe пoтрeбе, од око 530 хиљада тона, а процењене количине расположиве за извoз износе око 15 хиљада тoнa.(Прилог 1)
Прерада: Од процењене количине зрна би у индустријским капацитетима било произведено близу 470.000 t протеинских производа од соје, од чега око 367 хиљада тона сојине сачме и 85 хиљада тона сојиног уља. Процена расположивих количина за извоз сачме износи 90 хиљада тона, а уља 70 хиљада тона.
Тржиште:
Домаће: Цена соје на „Продуктној берзи“ Нови Сад у периоду март – јун 2023. године има тренд пада и просечна месечна цена у јуну која износи 51,75 дин/kg без ПДВ (478 $/t) нижа је за 18,5% у односу на просек из марта месеца, а у односу на јун 2022. године нижа је за чак 27,8%. У периоду март – мај на домаћу цену утицао је пад светских цена соје, а у јуну, без обзира на раст цена соје на светком тржишту смањена тражња довела је до пада цене на домаћем. (Прилог 4).
У периоду март – јун 2023. године (од последњег извештаја) увезено је скоро 15 пута више соје у зрну него у истом периоду претходне године. Иначе повећан увоз соје бележи се и у тржишној 2021/22, међутим у 2022/23 години засигурно се остварује нови рекорд. Извоз соје у зрну у посматраном периоду, март-јун 2023, мањи је за 41% у односу на исти период претходне године. У 2022. години због суше остварена је значајно нижа производња, стога, као и због високе домаће цене могло се и очекивати да у тржишној 2022/23 години увоз расте, а извоз зрна соје, који у последњим годинама има тренд раста, пак буде нижи. (Прилог 5).
Код производа од соје, у периоду март – јун 2023. године, такође долази до пада извоза и то код сачме за 10%, уља 9% и текстурата чак 37%. Високе цене на домаћем тржишту допринеле су овом резултату.
Извозни резултат уљарица у 2022. години бележи пад упркос расту цена на међународном тржишту. Разлог лежи у знатно умањеном роду соје године, па је осим умањених количина расположивих за извоз, забележен и раст увоза. Код соје – бележи се драстичан пад и то посматрано количински за 90%, а вредносно за 82%. Посматрајући петогодишњи просек, извоз је мањи за 95% количински посматрано, односно за 87% вредносно посматрано.
Соја се највише извозила у земље ЕУ – 87% у 2022. години. Највеће количине су извезене у Аустрију (30%), Румунију (17%), Италију (15%) и Хрватску (14%). Поред ЕУ, 11% количине соје извезено је на CEFTA тржиште, односно највише у Босну и Херцеговину (79%, и то претежно семенске соје). Међу осталим земљама (2%), највише се извозило у Русију, Канаду и Украјину, и то семенске соје. (Прилог 6)
Светско: Према прогнозама америчког министарства пољопривреде (USDA) за тржишну 2023/24 годину, производња соје смањена је у односу на претходни месец за 5,4 милиона тона и износи 405,3 милиона тона. Производња у САД смањена је за 5,7 милиона тона те је прогноза на нивоу 117,03 милиона тона. Светска трговина сојом за 2023/24 смањена је за 3,1 милион тона на 169,3 милиона због смањеног извоза из САД, а мањег увоза за Кину, Египат, Бангладеш, Пакистан, Турску и Тајланд. Кинески увоз је смањен за 1,0 милиона тона на 99,0 милиона због већих залиха пренетих из повећаног увоз у претходној тржишној години. Светске крајње залихе соје смањене су за 2,4 милиона тона на 121,0 милиона углавном због нижих залиха у САД.
Цене у свету у 2022. години настављају тренд раста из 2021. године све до априла месеца када је достигнута рекордна просечна месечна цена (САД CIF Rott 740$/t, Бразил CIF Rott 730$/t) изузев на берзи у Чикагу где је рекорд постигнут у мају (636$/t). Потом све до краја године кретање цена има тренд пада. У 2023. години цене соје на светском тржишту и даље су опадале све до краја маја. У јуну се бележи раст, прво на америчком тржишту, узрокован сушним периодом у произвођачким регионима САД, једног од највећих произвођача соје на свету (на 2. месту), а значајан скок цене соје у САД утицао је на раст цена на другим тржиштима.
Политика:
Еврпска Унија је из буџета за Заједничку пољопривредну политику (ЗПП) издвојила 330 милиона евра за посебну подршку због догађаја изазваних климом, високих трошкова инпута, као и различитих проблема на тржишту и трговини које су исти изазвали. Пољопривредницима из Белгије, Чешке, Данске, Немачке, Естоније, Ирске, Грчке, Француске, Хрватске, Италије, Кипра, Литваније, Луксембурга, Малте, Холандије, Аустрије, Португалије, Словеније, Финске и Шведске је намењена ова помоћ, а и државе чланице могу допунити подршку до 200% из националних буџета. Поред ове директне финансијске подршке, Комисија ће подржати да се дозволе већи износи аванса из буџета ЗПП: до 70% за директна плаћања, до 80% плаћања у руралном развоју везано за површине и животиње, а која би могла бити доступна пољопривредницима средином октобра како би побољшали своју ситуацију са новцем. Државе чланице из става 1. користиће износе из члана 3. за мере које имају за циљ да надокнаде пољопривредницима у најугроженијим секторима, а између осталих и сектора уљарица, за економске губитке који утичу на одрживост пољопривредних произвођача. Уредба (ЕУ) 2023/1465 усвојена је 14. јула 2023. године.
Актуелно:
У јуну је, у организацији научног комитета Светске конференције одржана Светска истраживачка конференција о соји (WSRC-World Soybean Research Conference) (званично отворена 19.06.2023.) која се одржава већ 11 година, а ове 2023. године по први пут у Европи, у Бечу. На конференцији је учествовало скоро 800 учесника из 51 земље, међу којима су научници, велики произвођачи и прерађивачи, професори и експерти из области производње соје. На конференцији је истакнуто да су у Европи највећи узгајивачи соје Украјинци, Руси ратари из ЕУ и Србија. Такође, да однос GMO и NON GMO земаља расте у корист оних који не узгајају генетски модификовану соју, а међу њима је и Србија. Површине идеалне генерално за њен узгој на подручју Балкана су у Војводини, централној и источној Хрватској.
У другој декади јуна и у јулу било је високих температура и тропских дана уз одсуство падавина што је изузетно повољно утицало на развој гриња. У усевима соје се региструје повећано присуство штетних гриња. Ове штеточине живе на наличју листа где се хране сисајући сокове биљака. Код нападнутих биљака повећава се транспирација, смањује интензитет фотосинтезе што за последицу има скраћење вегетације, заостајање у порасту и формирање мањих и ситнијих плодова. У најави је талас тропских температура које могу довести до пренамножења ових штеточина и настанка штета у усевима и засадима. Наведене, угрожене, биљне врсте треба редовно обилазити и прегледати на присуство гриња и по потврди присуства потребно је спровести мере заштите регистрованим акарицидима о чему се треба посаветовати са стручњацима из Пољопривредне саветодавн стручне службе.
