Прасад скупља за 150 динара

Аутор: Gdjakovic
150 посета

Празници у Србији се ближе, а за прасетину, једну од омиљених ставки са трпезе, издвајаће се и више од 16.000 динара.

Просечне цене прасади до 25 килограма кретале су се између 500 динара по килограму, за колико се продавала на сточним пијацама у Пироту и Краљеву, до 650 динара по килограму у Београду, показују подаци Министарства пољопривреде.

У истом периоду прошле године, цена је била између 400 и 500 динара по килограму.

Таква ситуација тренутно погодује породици Стипана Шарчевића, 63-годишњег пољопривредника из Новог Жедника надомак Суботице, који на имању гаји 130 крмача.

Док су претходне две године биле „јако тешке“, током који су „више били у минусу, а понекад на нули“, сада „добро пролазе и убирају плодове рада и стрпљења“, каже овај сточар за ББЦ на српском.

„Сада се и назимци (прасићи за товљење) узимају из това, само да се што пре добије прасе, јер ако можеш да добијеш 16.000 динара за прасе, немој да размишљаш, продај га одмах.

„Можда ћеш после месеци товљења морати да продаш за 20.000 динара, ту нема гаранције и рачунице, не исплати се чекање, рад и улагање“, сматра Стипан Шарчевић.

Цена прасетине увек „достиже врхунац“ уочи верских и државних празника, па ни овогодишњи раст није изненађење, каже агроекономиста Милан Простран за ББЦ на српском.

„Тако је било око Божића и Нове године, када је килограм прасетине био између 500 и 600 динара, а сада се потрефило да, готово дан за даном, имамо Празник рада, Ускрс и славу Ђурђевдан“, каже овај стручњак.

Иако се очекује пад цена после мајских празника, окретање произвођача готово искључиво ка продаји прасади науштрб товљења свиња и увећавања сточарских стада доноси „штету укупној производњи меса“ у Србији, сматра Простран.

„Не треба кривити сточаре, свако гледа како може да живи од сточарства, не жели да ризикује и тренутно види већу логику у томе да га гаји неколико месеци и продаје, него да тови“, објашњава агроекономиста.

Скупа прасетина и јефтина свињетина

Док убира високу добит од продаје прасади уочи празника, Стипан Шарчевић присећа се потешкоћа које је доскора имао.

Како каже, две претходне године су биле „најгоре“, јер је сточна храна била скупа, а месо које је продавао јефтино.

„Требало је то издржати, многи су олако затворили оборе, што је делом утицало на цену прасади, а њиве су сви наставили да сеју, па хране сада има и јефтина је“, прича сточар са севера Бачке.

Промене цена прасади у набавци утиче и на угоститеље.

„Уочи празника увек расту цене од 10 до 20 одсто, а ми смо наше цене одржавали годину и по дана, али морали смо да подигнемо пре месец дана, када је цена набавке дошла до 650 динара по килограму“, кажу из једне печењаре за ББЦ на српском.

До варијација понекад долази и „на недељном нивоу“, додају.

„Једне недеље буде 550 динара, па следеће 620, па онда 650. Шалимо се са гостима да је као на берзи.

„Због недостатка квалитетне робе на тржишту ове године не примамо поруџбине за понети за Ускрс и Ђурђевдан, иако нема проблема са количинама за госте у ресторану“, истичу.

Али, ниже цене хране за свиње, пре свега кукуруза, обориле су цене меса товљених свиња тежине од 80 до 120 килограма, за које произвођачи сада добијају 220 до 350 динара по килограму, према подацима Министарства пољопривреде.

„Цена кукуруза је пре две године била 35 динара, а данас је 15 или 16 динара.

„У свињарству важи да на 10 килограма кукуруза добијете један килограм свињетине, па је та цена од 400 динара по килограму меса стигла и до 200 динара“, каже агроекономиста Простран.

Колико је Србији остало свиња?
У јануару 2024. године у Србији је до кланица стигло 10 одсто мање свиња него у истом месецу прошле године, показују подаци Републичког завода за статистику.

Укупан број свиња у Србији износио је 2,26 милиона у 2023. години, што је за 30,7 одсто мање него 2018. године и 33,6 одсто мање него 2012. године, показали су резултати пописа пољопривреде.

Професор Витомир Видовић са Пољопривредног факултета у Новом Саду истиче за ББЦ на српском и да је број крмача опао са „1.100.000 на око 120.000 до 130.000″, што ни перспективу свињогојства у Србији не чини светлом.

Услед смањеног фонда свиња, расте увоз, а Влада Србије је јануара 2023. укинула царине на увоз прасади до 50 килограма.

Земља годишње увезе „између 70 и 80 милиона тона“ свињског меса и прасади за товљење, напомиње агроекономиста Милан Простран.

Шта чека сточаре, а шта потрошаче?

После ускршњих и првомајских празника, када је потражња за прасетином стиша, тржиште чека стабилизација, макар привремено.

„Доћи ће опет време када ће цена прасетине пасти и на 300 или 200 динара по килограму, а тада ће прасад морати да иду у тов“, каже Милан Простран.

Али, како од 2012. број свиња константно опада, сточарима будућност није светла, сматра.

„Ситуација у сточарству у Србији не може да се поправи ни у наредних 15 година, а за то је потребно огромно улагање, стимулисање домаће потрошње и извоза“, оцењује агроекономиста.

Професор Витомир Видовић указује да су главни проблеми недовољна подршка државе сточарима, као и неизвесност која се понавља сваке сезоне.

„Пољопривреда није препозната као приоритет, запустили смо изузетно важну примарну производњу, која је препуштена малим фармерима, а она је ризичнија због спорог обрта капитала и турбуленција на тржишту“, објашњава стручњак за сточарство.

Малим произвођачима не иде на руку ни неравномерна расподела добити у ланцу производње свињског меса.

„Произвођачи углавном нису и власници кланица, односно прерађивачи.

„Они који су затворили круг од њиве до трпезе, имају и фарме и кланице и продавнице, за њих нема проблема, али их је јако мало“, додаје Видовић.

О таквој извесности сања Стипан Шарчевић из Новог Жедника код Суботице.

Високе цене овог пролећа му „не значе много“, јер су кратког даха.

„Више бих волео да су тренутне цене ниже и реалније, али да имамо неку сигурност и стабилност на пет година, јер не знамо шта ће сутра бити.

„Не треба ми једне године не знам каква добит, а после тога три године губитка“, закључује 63-годишњи пољопривредник.

Извор: BBC

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Srodni tekstovi

3 коментари

Fića 22. април 2024. - 11:48

Prasetina treba da bude 1000 din žive vage, jer najgora salama puna otpada i otrova vam je 600-700 din. Mora biti skupo jer svinje na selu ne čuva skoro niko više, svi čuvaju kučiće, modernije je, idemo u evropu a u stvari ni za u podrum nismo?

Одговори
БРАВО 22. април 2024. - 19:24

БРАВО Фићо!
Свака ти је златна.
У Војводини је 16 динара кукуруз, а у Врање у продавницама сточне хране 35 динара.
Значи доле на југ треба још скупље.
Тако да трговци убиру плодове, од туђег рада.

Одговори
?!?!?! 24. април 2024. - 15:38

Прасићи су у новокомпонованом новоговору сада „прасад“?!? Следствено томе – за вас су нпр. свиње сигурно „свињад“ а вепрови „вепрад“, младунци патке „пачићкад“ а одрасле јединке „паткад“, итд, исл, идр???

Одговори

Оставите коментар