Последице стања на тржишту житарица све горе, сада и фабрике сточне хране имају проблем

469

Више геополитичких, а мање економских узрока Сведоци смо изузетно ниских цена пољопривредних производа на нашем тржишту, посебно ако се узму у обзир инпути у производњу који су били несразмерно високи. Многи пољопривредници се питају како даље, шта их чека, како да се позиционирају у овој ситуацији са новим производним циклусом. На ову тему разговарали смо са генералним директором компаније Meteor Commerce, г. Јецом Илић. Житарице и уљарице на клацкалици Цене пољопривредних производа, односно житарица и уљарица, целокупна ситуација на тржишту много више зависе од геополитичких, политичких и међународних односа, а све мање само од економских, каже наш саговорник.

 „Дешавања у Украјини су најпре довела до енормног повећања цена пољопривредних производа у кратком року, што је била последица страха од експанзије ратних активности. Нажалост, поједине финансијски способне и јаке земље у том тренутку одлучиле су се за откуп пољопривредних производа стварајући велике резерве у ишчекивању даљих дешавања на светском нивоу. Пре свега мислимо на Кину, али и на Америку. Наравно, не очекујући тренутни раст, тржиште се окренуло очекивањима дугорочног тренда одржавања енормно високих цена пољопривредних производа. Мало ко је од агроекономиста или било ког другог аналитичара могао да очекује да ће у тако кратком периоду од мање од годину дана цене поново бити на неком још увек економски прихватљивом нивоу, када су цене у пролеће ове године пале за око 30 одсто. Међутим, сада, током јесени, цене су пале у просеку за 45, па чак и до 55 одсто у односу на претходну годину. Конкретно, говоримо о кукурузу као нашој стратешкој пољопривредној производњи у Србији и то једноставно нико није очекивао“, каже Илић. 

Он наводи да су нас изненадиле резерве из прошле године када је у питању кукуруз, али и пшеница, па и сунцокрет, који је остао прерађен у виду сирове нафте. То је и зато што они који су покушавали да регулишу питање резерви за наше потребе нису водили рачуна о томе да су те потребе знатно мање од прошлогодишњих прелазних залиха које смо имали. 

„И уз преполовљени род пољопривредних производа прошле године, имали смо најмање три пута више свих производа у односу на наше потребе, а то је у великој мери била последица одлуке о забрани извоза пољопривредних производа, која нам је везала руке. Нико други није допринео да се нађемо у овој ситуацији осим нас самих, јер нисмо искористили тренутак када је ситуација била повољна за извоз. Рекао бих, између осталог, да је оваква одлука проузрокована и чињеницом да нисмо баш познавали ситуацију, односно нисмо знали ни колико имамо резерви. Тек у јесен прошле године показало се да су резерве много веће него што смо мислили. Додатни фактор који негативно утиче на кретање цена пољопривредних производа на домаћем тржишту је чињеница да смо у протеклих неколико година практично уништили значајну грану пољопривреде – сточарство, било да је то због слабог развоја прерађивачке индустрије. када је реч о пољопривредним производима или због неких неразумних одлука у смислу да се не ограничава увоз живе стоке, меса и тако даље, уништили смо сточарство и тиме практично додатно смањили наше потребе за пољопривредним производима“, истиче Јеца Илић. за наш недељник. 

Цене преполовљене Данас су неки од највећих продаваца соје, сунцокретове сачме, кукуруза, па чак и пшенице за сточну храну, фабрике сточне хране које производе знатно мање хране, а више се баве продајом пољопривредних производа, по могућности извозом, јер немају коме да продају сточну храну коју производе . Практично, уместо да буду на страни потражње, постали су продавци ове робе.

„Дошли смо у ситуацију да кукуруз данас буде око 14,5 динара у односу на 34-35 динара прошле године, односно у односу на 18-19 динара пре две године. Треба узети у обзир да је тих 19 динара пре две године данас требало да буде најмање 25 динара, просто због повећања цена инпута, али је сада тешко упоређивати трошкове на тај начин. С друге стране, прошле године смо имали ненормалне инпуте у пољопривредну производњу, па је рецимо ђубриво у једном тренутку било између 800 и 1.000 евра по тони, зависно од врсте ђубрива, у односу на претходну годину када је цена била 2,5 до 3 пута ниже . Сада смо дошли у ситуацију да су цене пољопривредних производа изузетно депресивне у односу на претходну годину, али су и депресивне у односу на вишегодишњи просек. Тих 18-19 динара пре две-три године вредело је много више него што би данас било 20 динара. Сада када се има у виду да је у односу на прошлу годину, на пример, цена кукуруза негде између 55% ​​и 60% нижа, соје око 45%, пшенице и сунцокрета око 40%, са овим инпутима од прошле године ако само погледајте једногодишњу производњу, то су велики проблеми за произвођаче. Из тих разлога, без неког облика озбиљног подстицаја у сектору пољопривреде, ми смо већ у проблему, а можемо да завршимо у још озбиљнијем проблему, рекао бих не само као пољопривреда већ и целокупна привреда“, наглашава Илић. 

У поређењу са ценама на светском тржишту, пре свега у западним земљама, постоји простор за побољшање цена производа. Илић у овом тренутку види неке помаке који се односе пре свега на кукуруз и соју, тако да би ситуација могла да се поправи, али не значајно у кратком року. »Међутим, проблем је како се вратити и прикључити том регионалном и свјетском тржишту. Имајући у виду да је у већини случајева наша роба, на пример кукуруз, који чини најмање 60% до 70% вредности укупне пољопривредне производње, углавном завршавала на обали Црног мора, с обзиром на геополитику, тешко је очекујте опоравак ситуације тамо у кратком року. Сада се полако оријентишемо ка северу и северозападу. Ту није питање бољих цена, већ је питање логистике, како се приближити том тржишту. Ово укључивање подразумева иницијално велике трошкове и мора се узети у обзир чињеница да на том тржишту већ постоје озбиљни играчи на тржишту који су већ заузели позиције. Морате да се носите са њима, а сви они имају велике количине робе. Сада се ради о томе како нека од тих тржишта, односно државе, штите своје тржиште и сада, наравно, поново видимо наш проблем неуласка у Европску унију и споро кретање ка том декларативном циљу. Видимо да су цене тамо веће, али као да гледамо у излог, али врата те ‘радње’ су нам за сада закључана. Овде се поставља питање, како то да је пшеница у Француској или Италији 240 евра, а овде 150 или 160? Треба да дођемо до тог тржишта где су купци спремни да плате већу цену, једно је, а друго је да имамо робу за њих, јер пшеница више није пшеница као што је била. Постоји много квалитетних карактеристика и нивоа квалитета да се постигне оваква цена“, каже Илић. 

Последица ниских цена биће мање улагања у нову производњу. Сејаће се мање декларисано семе пшенице, што је заправо једна од улазница за тржиште ниских цена. „Оваква сетва гарантује лошији квалитет и онда не можемо говорити о цени пшенице изнад 200 евра“, објашњава Илић. Он закључује да до Нове године морају да буду измирене многе обавезе пољопривредника, а питање је колико дуго произвођачи могу да оставе производе на складишту и са овим ниским ценама чекају бољу цену. 

Иван Ушумовић

Извор: https://www.hrvatskarijec.rs/vijest/7951/Vise-geopoliticki,-a-manje-ekonomski-uzroci/