Послали саопштење али не и доказе, питамо се да ли је ово по Закону о заштити потрошача?

Аутор: Gdjakovic
126 посета

Данас смо добили Саопштење компаније ДЕЛТА АГРАР која тврди да су трешње које пласира на тржиште без остатака пестицида. И све би то било лепо и занимљиво када не би била законска обавеза да  се на тржиште пласирају производи без остатака пестицида односно у дозвољеним гранцама што прописује Закон о заштити биља. Шта су хтели овим да нам поруче из ДЕЛТА АГРАРА остаје да се види али свакако забрињава чињеница да се неко од учесника на тржишту хвали поштовањем Закона. Зар то није нешто што је иначе обавеза?

Било како било, ми смо од ДЕЛТА АГРАРА затражили и доказе за њихове наводе, а у међувремену смо питали вештачку интелигенцију шта мисли о овом саопштењу?

Одговор вам преносимо у целости:

За веродостојност тврдњи о воћу без остатака пестицида потребно је да постоји одговарајућа документација и потврде. Могући докази који би подржали тврдње о производњи воћа без остатака пестицида укључују:

Извештаји лабораторијских анализа: Докази о резултатима лабораторијских анализа воћа које потврђују одсуство мерљивих остатака пестицида.

Сертификати и стандарди: Постојање сертификација или стандарда који регулишу производњу воћа без остатака пестицида, као што су стандарди за органску производњу.

Извештаји независних ревизора: Потврде од стране независних стручњака или ревизора који су проверили услове производње и одсуство пестицида.

Информације о методама производње: Детаљни описи система гајења воћа који се користи, укључујући методе за спречавање болести и штеточина без употребе пестицида.

Ако желите да сазнате да ли постоје конкретни докази или сертификати који подржавају тврдње из саопштења компаније „Делта Аграр“ о производњи воћа без остатака пестицида, препоручујем да проверите доступну документацију која подржава ове тврдње или се обратите компанији директно за више информација.

Ово стоји у одговору вештачке интелигенције, а ми чекамо одговор из ДЕЛТА АГРАРА на наш упит који смо послали.

Према члану 52. Закона о заштити биља

Остаци средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње не смеју бити присутни у количинама већим од максимално дозвољене количине остатака.

Храна и храна за животиње у којој се утврди да су остаци средстава за заштиту биља већи од максимално дозвољене количине остатака мора се уништити или се на други начин мора спречити употреба те хране за исхрану људи или животиња.

Министар, уз сагласност министра надлежног за послове здравља, прописује максимално дозвољене количине остатака у храни и храни за животиње и храну и храну за животиње за које се утврђују максимално дозвољене количине остатака.

Министар прописује методе узорковања и испитивања хране и хране за животиње ради утврђивања остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње.

Иначе у области агротрговине и дистрибуције Делта Аграр дистрибуира пестициде, семена и агромеханизацију, а све у сарадњи са водећим светским произвођачима. Компанија тргује и житарицама, уљарицама и минералним ђубривима. Како наводе на свом сајту у склопу агродистрибуције Делта Аграра програм пестициди своје пословне резултате остварује кроз набавку и пласман средстава за заштиту биља кроз дистрибутивне центре у Футогу, Старој Пазови, Чачку и Крушевцу. Дакле поред тога што немају остатке пестицида коко тврде у саопштењу они се баве и плсманом на тржиште истих.

У наставку следи и њихово саопштење на које указујемо да је више него спорно јер поштовање Закона је обавеза свих:

Првокласна трешња је крупна, интензивне боје, слатког и префињеног укуса. Месо јој је сочно, а споља је сјајна и чврста. И најважнија ствар – најлепша је и најукуснија када се, као у детињству, једе директно са гране.

Баш овакве плодове воћа, које је синоним за дечију радост и рано лето, на тржиште је пласирала компанија „Делта Аграр“. На рафовима продавница наћи ће се трешње са јасном ознаком „без остатака пестицида“. Реч је о воћу произведеном по најсавременијим стандардима, које представља светски искорак у воћарској производњи.

Овај престижни жиг, на енглеском познат као „Зеро Ресидуе“, значи да воће на себи нема мерљивих остатака пестицида по стандардним лабораторијским стандардима. То се постиже стварањем најбољих могућих услова за производњу, пажљивим праћењем воћки, као и правовременим реаговањем другим заштитним средствима, најчешће биолошког порекла. Уколико се биљке третирају пестицидима – што је такође у контролисаним условима дозвољено – то се чини у раним фазама, што омогућава да на плоду у време бербе од њих не остану ни најмањи остаци. Тако се добијају здравији плодови, које нутриционисти радо смештају у тањир правилне исхране.

Фото: ДЕЛТА АГРАР

Технолог производње воћа са плантаже „Делта Аграра“ у Зајечару Зоран Ђогић објашњава да је производња без остатака пестицида изузетно напредна и да омогућава богатије и здравије приносе.

– Инвестирали смо у модеран засад. Постављене су специјалне мреже које не дозвољавају контакт воћки и инсеката, чиме се предупређује појава многих болести које се у конвенционалној производњи третирају пестицидима. Такође, изнад воћњака је посебна фолија, која спречава додир са кишом, која је такође међу узрочницима обољевања биљака. Стабла се наводњавају методом „кап по кап“, а успостављен је и успешан систем подстицања опрашивања и заштите од мраза. Све то смањује ризик од штеточина и болести, што драстично смањује потребу за применом пестицида – истиче Ђогић.
„Делта аграр“ је концепт без остатака пестицида успешно применио на две изузетно квалитетне и тражене сорте – „регину“ и „кордију“, које се и у свету сматрају „краљицама“ овог воћа. Поље на коме су произведене трешње са овим жигом простире се на површини од 10 хектара.

– Јабуке по овом концепту производимо већ четири године. Прошле године смо први пут покушали са трешњама, на пробној површини од три хектра. Резултати су били више него добри, па смо ове године драстично подигли производњу. Берба управо почиње, а род је по свим параметрима одличан – наводи Ђогић.
Концепт производње воћа без остатака пестицида по много чему је пионирски и у Европи. Развијен је као одговор на захтев тржишта за здравијом храном. Воће са овом ознаком ретко је и у европским супермаркетима, а Србија је успешно ухватила корак са глобалним трендом у пољопривреди.

Најтраженије сорте у Европи

Трешња сорте кордија која је у „Делта Аграру“ произведена у оквиру концепта без остатака пестицида има крупан меснати плод тамно-црвене, готово црне боје. Слатког је и пуног укуса, и има средње време зрења. Реч је о европској сорти, која је апсолутно доминантна на плантажама и у продаји Немачке, Француске, Белгије, Холандије…

Плодови сорте „регина“ јарко су црвене боје, а одликује их чврстина, велика количина сласти и богатство укуса. Ова сорта стиже касније, па се у домаћим условима бере у другој половини јуна, што је време када су остале сорте увелико прошле.

ФОТО: ТАНЈУГ

Из саопштења нисмо успели да закључимо да ли је независним аналузама утврђено да нема остатака пестицида и да ли су пестициди иначе коришћени у производњи. Да би се неки призвод нашао на полицама маркета потребно је да се пружи доказ да нема остатака пестицида тако да што се тиче маркета можете бити безвржни јер се ради о контролисаним производима било да долазе из ДЕЛТА АГРАРА или неке друге компаније рекао је за наш портал Горан Ђаковић уредник Агробизнис магазна иначе мастер инжењер пољопривреде. 

Занимљиво  је шта пише у члану 20. Закона о заштити потрошача:

Облици пословне праксе који се сматрају обмањујућом пословном праксом

Члан 20

Облици пословне праксе који се без обзира на околности појединачног случаја сматрају обмањујућом пословном праксом јесу:

1) неистинита тврдња да је трговац потписник кодекса добре пословне праксе или да поступа у складу са одређеним кодексом добре пословне праксе;

2) неовлашћено истицање ознаке квалитета, знака од поверења или сличног знака од стране трговца;

3) неистинита тврдња трговца да је одређени кодекс добре пословне праксе одобрен од државног органа или одређене организације;

4) неистинита тврдња трговца да његову пословну праксу или продају производа, одобрава, подржава или помаже одређени државни орган или одређена организација или истинита тврдња исте садржине у случају да се трговац не придржава услова под којима му је дато одобрење, подршка или помоћ;

5) позив трговца потрошачу да учини понуду за куповину неког производа по одређеној цени, ако трговац прикрива постојање основаног разлога за сумњу да ће моћи да испоручи тај производ или опрему или да ангажује другог трговца за испоруку производа по наведеној цени, у количини и року који би се могао очекивати с обзиром на врсту производа, обим оглашавања и понуђену цену;

6) позив трговца потрошачу да учини понуду за куповину неког производа по одређеној цени, ако трговац у намери да потрошача наведе на куповину неког другог производа одбија да покаже потрошачу производ на који се оглас односи или одбија да прими наруџбину или да испоручи производ у примереном року или покаже потрошачу оштећени узорак производа на који се односи оглашавање;

7) неистинита тврдња трговца да ће производ бити расположив у кратком року или да ће бити расположив у кратком року под одређеним условима, с циљем да се потрошач наведе да одлуку о куповини донесе без одлагања, односно да му се ускрати прилика или време потребно за одговарајући ниво обавештености код доношења одлуке;

8) пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику који није у службеној употреби у Републици Србији;

9) неистинита тврдња трговца или стварање погрешног утиска да је одређени производ у промету у складу са позитивним прописима;

10) представљање права која су потрошачу гарантована законом као посебне предности коју трговац нуди потрошачу;

11) употреба уредничког простора у медијима за оглашавање производа, то јест пропуштање трговца да у садржају огласа звуком или сликом нагласи да је реч о плаћеном оглашавању, а не о садржају иза којег стоји уредништво;

12) неистинита тврдња трговца о природи и значају ризика коме потрошач излаже себе или своју породицу ако не купи одређени производ;

13) оглашавање од стране трговца производа који подражава производ другог трговца и којим се потрошач намерно наводи на погрешан закључак да производе производи исти трговац;

14) стварање, вођење или оглашавање од стране трговца система продаје производа у оквиру којег потрошач плаћа накнаду за могућност остварења прихода који не зависи од успешности продаје одређеног производа, већ од учествовања других потрошача у том систему продаје (пирамидална шема);

15) неистинита тврдња трговца да престаје са пословањем или да се премешта у друге пословне просторије;

16) тврдња трговца да одређени производ повећава шансу за победу у играма на срећу;

17) неистинита тврдња трговца да одређени производ лечи одређену болест, поремећај функције или малформацију;

18) пружање нетачних информација о условима на тржишту или могућности куповине одређеног производа на тржишту у намери да се потрошач наведе да производ прибави под условима који су неповољнији од уобичајених тржишних услова;

19) тврдња да се расписује наградно такмичење или промотивна игра, ако се након тога не подели обећана награда или одговарајућа замена за њу;

20) описивање производа речима гратис, бесплатно, без накнаде или другим речима сличног значења, ако је потрошач дужан да сноси било какав трошак осим неизбежног трошка у вези са пословном праксом и преузимања или испоруке производа;

21) стављање рачуна или сличног документа којим се захтева плаћање у огласни материјал, чиме се код потрошача ствара погрешан утисак да је већ наручио оглашавани производ;

22) неистинита тврдња или стварање погрешног утиска да трговац не поступа у оквиру своје пословне делатности, професије или заната или неистинито издавање за потрошача (представљање као потрошач);

23) стварање погрешног утиска код потрошача да су након продаје одређеног производа пратеће услуге доступне и на територији друге државе осим државе у којој је производ продат.

Фото: ДЕЛТА АГРАР

Srodni tekstovi

Оставите коментар