Ко то меси профит на сељачкој муци?

Аутор: Gdjakovic
321 посета

Једно од најделотворнијих оруђа светских геополитичких превирања и даље је храна. Вишак украјинског жита оборио је цену европским произвођачима, који су протестима успели да изборе помоћ ЕУ од чак 100 милиона евра. Ситуација се ипак не смирује, јер Москва поручује да неће продужити споразум о слободном транзиту украјинског жита који истиче 18. маја ако се не усвоје њихови захтеви. Последице кризе осећају и српски пољопривредници, којима се ових дана нуди 20 динара за килограм пшенице новог рода.

Јефтини вишкови пшенице из Украјине оборили су цену румунским, мађарским, словачким и пољским пољопривредницима. Блокадом луке Констанца изборили су забрану увоза украјинског жита, али је остао слободан транзит. Познаваоци кажу да украјинско жито ипак залута, као и да због слабе контроле заврши у силосима неке од тих земаља.

Иако је претходно критиковала нејединство, ЕУ је одобрила помоћ за фармере од чак 100 милиона евра, али то није крај проблемима. Русија поручује да ће преиспитати учешће у споразуму о безбедним путевима за храну, који истиче 18. маја.

Изнели су захтев од пет тачака. Најважније је да им се дозволи увоз пољопривредне механизације и извоз ђубрива, као и да се руска пољопривредна банка врати у међународни „свифт“ систем плаћања.

Москва и Вашингтон опречно о споразуму

Руски представник у Уједињеним нацијама Генади Гатилов у Женеви каже да УН „даје све од себе“, као и да ћемо видети резултате њихових преговора са америчком администрацијом и ЕУ.

„Нема значајнијег помака. Део црноморског договора који се односи на Украјину функционише, али не и онај који се односи на руски део. Та два дела споразума морају да буду равноправна“, поручује Гатилов.

За то време америчка амбасадорка у Украјини, Брижит Бринкс са помоћником украјинског премијера обалази Исмаил, Рени, Орловку – регионе кључне за извоз и увоз.

Америчка амбасадорка у Украјини истиче да нема времена за губљење јер је Русија извршила огроман притисак на споразум о извозу житарица са Црног мора.

„Русија намерно и веома цинично контролише и ограничава број бродова који могу да уплове и исплове са житом, што значи да људи којима је потребна храна не могу да дођу до ње“, наводи Бринкс.

Нижа цена и у Србији

Цена украјинске пшенице од 16 динара без транспорта, спустила је откупну цену и код нас. У јануару је била 35 динара по килограму. Стари род још нисмо продали, а понуда за нови је 20 динара.

„Прошла година је била сушна. Сви смо у дебелом минусу. Ова година треба да врати део дуговања од прошле и да нам остане позитивна нула да бисмо преживели. Све испод 42 динара по килограму пшенице је мало, јер нас производна цена кошта 38 динара“, објашњава Вукашин Баћина из Удружења пољопривредника из Баната.

За агроаналитичаре, економска криза и рат у Украјни све чешће се користе за неоправдано спуштање цена пољопривредницима, односно за подизање цена крајњим купцима.

„Ситуација у Украјини је пореметила светско тржиште, психологију тражње и перцепцију читавог тржишта. Та ситуација служи као изговор за уграђивање премије ризика у цене својих производа. У великој мери имамо злоупотребу“, наводи Жарко Галетин из новосадске Продуктне берзе.

Александар Богуновић из Привредне коморе Србије каже да се може очекивати да ће цена пшенице ићи „на доле“ када крене жетва.

„Украјински споразум може да промени ситуацију да ако се деси забрана пролаза кроз црноморски коридор могу и цене да иду на горе. Онај који нуди, сноси одређени ризик“, прича Богуновић.

Већи проблем од произвођача пшенице и кукуруза могли би да имају уљари. Украјина најављује 20 одсто више површина под сунцокретом.

Извор:

https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5182045/rat-psihologija-i-izgovori—srpski-ratari-zagledani-u-ukrajinsko-zito.html

Srodni tekstovi

Оставите коментар