На CEFTA тржиште прошле године 1.720 компанија из Србија извезло је пољопривредно-прехрамбених производа у вредности од 1,34 милијарде евра, што је 6,8 одсто више него 2022, а аграрни стручњаци сматрају да постоји простор за додатно повећање пласмана, пре свега традиционалних производа, попут ајвара, као и органског воћа и поврћа.
„За наше примарне пољопривредне произвођаче и произвођаче хране, овај споразум омогућава једноставнији и повољнији приступ тржиштима региона, смањујући царинске баријере, поједностављујући административне процедуре. Ово резултира повећаном конкурентношћу наших производа и отварањем нових могућности за извоз, што може значајно допринети расту пољопривредног сектора у Србији“, казао је агенцији Бета агроаналитичар и председник Удружења новинара за пољопривреду Агропрес Горан Ђаковић.
Илустрација: Србија тржиште CEFTE годишње извезе производе вредне више од 4,5 милијарди евра и то највише хране
Он је подсетио да су сви били скептични када је CEFTA била само идеја, те да би данас, да није кршења споразума од стране Косова*, он био успешан 100 одсто.
„Тржишта Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Албаније су традиционално важни партнери за Србију због географске близине, културних сличности и добро развијених трговинских односа. Ми на тржиште CEFTE годишње извеземо производе вредне више од 4,5 милијарди евра и ту највише заправо имамо храну и пољопривредне производе, а остатак су електрична енергија, аутомобили, обућа и лекови“, казао је Ђаковић.
Он сматра да предност Србије по питању производње хране у односу на CEFTA тржиште укључују квалитетно и плодно земљиште, као и дугу традицију у пољопривредној производњи.
„Не треба заборавити да смо ми и велики светски играчи у погледу кукуруза, малине, јабуке и бројних других производа. Такође, наши производи су високог квалитета и уживају добар углед на тржиштима ЦЕФТА“, истакао је Ђаковић.
Према његовим речима, близина и познавање тржишта у окружењу олакшавају пословање.
„Мањи трошкови транспорта, бржа испорука, као и сличне пословне културе и регулативе, чине ова тржишта природним избором за пласман наших производа. Ова тржишта такође омогућавају брзу апсорпцију вишкова производње, што је посебно важно за сезонске производе и у случају промене тржишних услова. Треба нагласити да смо ми главни снабдевачи основним животним намирницама како Црне Горе тако и добрим делом Северне Македоније“, казао је Ђаковић.
Илустрација: Постоји велики простор за извоз готових производа и прерађевина
Он је указао да су могућност за повећање извоза примарних пољопривредних производа и хране из Србије на CEFTA тржишта велике.
„Постоји значајан потенцијал за повећање извоза на CEFTA тржишта. Производи као што су органско воће и поврће, прерађени месни производи, млечни производи и специјалитети као што су ајвар и џемови, могу пронаћи још ширу публику. Инвестиције у квалитет и сертификацију ових производа додатно ће повећати њихову конкурентност“, рекао је Ђаковић.
Сматра да томе треба додати и заштиту географског порекла као дела стратегије наступа на тржишту јер се тиме додатно даје на вредности производа који се пласирају.
„Тренутно највеће препреке за боље функционисање тог споразума о слободној трговини су административне и царинске баријере које и даље постоје, упркос споразуму, као и недовољно хармонизовани стандарди између земаља чланица, као и побољшање инфраструктуре и убрзање процедура“, рекао је председник Агропреса.
Према подацима Привредне коморе Србије, Босна и Херцеговина је, у оквиру ЦЕФТА сопразума, на првом месту листе увозника пољопривредно-прехрамбених производа из Србије, па је тако 2023. пласман износио 598 милиона евра, пет одсто више него годину пре.
Илустрација: Прошле године смо поред воде и безалкохолних пића највише извозили и пециво
На другом месту била је Црна Гора, која је лане увезла пољопривредно-прехрамбених производа у вредности од 367 милиона евра, што је био раст од десет одсто у односу на 2022. годину, док је трећа била Северна Македонија са увозом од 278 милиона евра, што је било 0,7 одсто више него годину пре.
Србија је у прошлој години на тржиште CEFTA од пољопривредно-прехрамбених производа највише извозила флаширану воду и друга безалкохолна пића, пецива, колаче и бисквите и друге прехрамбене производе, препарате за исхрану животиња, као и кукуруз, пшеницу, брашно, сунцокретово уље.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/na-cefta-trziste-hranu-iz-srbije-izvozi-1-720-kompanija/
