Зашто је храна у Србији скупа ако имамо и више него за своје потребе?

585

Свако ко се разуме у тржиште пољопривредних производа зна да Србија има већину производа сасвим довољно и доста јој претекне за извоз. Међутим, то очигледно није довољно да имамо и јефтинију храну. Уз то имамо и стално незадовољство ниским откупним ценама пољопривредних производа. Ове године незадовољни су били сточари због цене млека, малинари ценом такозваног црвеног злата, вишњари лагано напуштају ту производњу а и товљачи свиња све мање производе па и прерадни капацитети све мање прераћују упркос значајном увозу како свињског тако и другог меса.

Младен Алфировић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) каже да је статистика једно, а реалан живот нешто сасвим друго и да је разлика у ценама проблем који је годинама присутан.

Жене све успешније у некад мушком послу

„Ако погледамо степен инфлације за прошлу годину и најављени за ову, Србија је рекордер по поскупљењу основних животних намирница. Тај тренд се потврђује и на основу приговора потрошача, јер ми у последње време бележимо све већи број приговора који се односе на цене, а раније су они били на нивоу статистичке грешке. Обавља се паметнија куповина, на акцијама и самим тим се повећава и број приговора.  Потрошачи су почели више да обраћају пажњу на цене робе и основних животних намирница“, каже Младен Алфировић за РТ БАЛКАН.

Он сматра да не можемо да кажемо да је код нас најјефтиније, али ни најскупље, ако посматрамо само цене, али да је, ако поредимо генерално животни стандард, питање колико тих артикала може да се купи за просечну плату.

Према подацима Светске банке – Србија је на 79. месту по паритету куповне моћи, испред Хрватске, Словеније, БиХ, Црне Горе и Албаније

Србија је, према овој статистици, напредовала, па на овој листи заузима 79. место, испред Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Албаније. Статистика није идеална, али је методологија призната у свету, па се ова позиција наше земље може тумачити и овако и онако пише ПОЛИТИКА.

Са друге стране, Министарство пољопривреде објавило је најновије податке где се јасно види пад како у сектору говедарства тако и свињарства. О томе смо објавили посебне текстове и анализе које можете читати овде

Да у Србији цене расту не мора много да се загледа, довољно је погледати цене чаше јогрута сада и пре кризе када је чаша била 20 динара а данас је 40 динара. Са друге стране, цена млека у откупу није значајно већа већ је само већа субвенција државе која је са 15 подигнута на 19 динара.

Када је у питању говедарство,  претходну годину је обележио раст цена товне јунади, у односу на претходни период, а цена је у првој половини 2023. године бележи стагнацију и благи пад у односу на 2022. У посматраном шестомесечном периоду 2023. године је најнижа цена забележена у јануару – 365дин/кг, а највиша у јуну 390дин/кг. Више ОВДЕ

У сектору свињарства на крају 2022. године укупан број свиња je умањен за 7% у односу на крај 2021. године. Укупан број крмача и супрасних назимица је смањен за 9% у односу на 2021. годину, док је број опрашене прасади смањен за 8,5% у односу на 2021. годину (за 479 хиљада) детаљно ОВДЕ

Већина пољопривредника сматра да највише новца узимају прерађивачи и трговци на маржама те је то разлог скупоће коју данас имамо.

5 ствари које пас нањуши код људи

Просечна потрошачка корпа је у мају износила око 99.000, а просечна нето зарада око 86.000 динара. За минималну корпу требало је издвојити 52.000, а минимална исплаћена плата је била око 40.000 динара.

Драгољуб Рајић, директор Мреже за пословну подршку, каже за „Политику” да је најновији извештај СБ ипак показатељ статистике и да је потребно да се узме у обзир још параметара како бисмо добили реалну слику.

– Подаци које обрађује СБ упоређују се на основу извештаја влада, па та слика може бити понекад и „улепшана”. У Србији један од основних упоредних параметара је наша потрошачка корпа која није реална. Зато ове податке треба узети са резервом. Статистика показује једно, али стандарди који се користе од земље до земље нису универзални, а и подаци се на националном нивоу обрачунавају другачије – објашњава за ПОЛИТИКУ Рајић.