Убрали смо прво коло паприка и када то продамо, с паприком је завршено. Оно што је остало не може пред купце јер је спарушено, ситно и изгорело. Слично је и са парадајзом, краставцима, црним луком, причају у продавници на деоници од Прељине до Мрчајеваца
Највећа пијаца на отвореном у Србији: повртари кажу да је ове године све стигло на брање пре времена, сазрело преко ноћи (Фото Г. Анђелић)
Ибарска магистрала, тачније деоница од Прељине до Мрчајеваца, годинама важи за највећу пијацу на отвореном у Србији. Дуж 14 километара, на бројним проширењима поред пута, повртари и воћари годинама продају своју робу. Чачани знају да су тамо цене најниже, да плодови стижу директно из домаћих засада, а посебна погодност је што на лицу места могу да се договоре у вези с ценом, нарочито ако купују веће количине као што је случај код припреме зимнице.
– Род је ове године умањен за готово 50 одсто. Убрали смо прво коло паприка и када то продамо с паприком је завршено. Оно што је остало не може пред купце јер је спарушено, ситно и изгорело. Слично је и са осталим поврћем, парадајзом, краставцима, црним луком. Цене су остале на нивоу прошлогодишњих јер квалитет не дозвољава веће – казао нам је један од продаваца у Прељини ког смо затекли иза тезге с робом из његовог повртњака. Слична искуства имају и остали продавци, а сви се жале да ће сезону завршити с приносима далеко мањим од очекиваног.
Чачани знају да на Зеленој пијаци има свега неколико великих произвођача, тј. продаваца, за које су сигурни да на тезгама нуде воће и поврће из њихових засада. Као и свуда преовладавају прекупци, претежно увозном робом. Зато су на тезгама познатих повртара и највеће гужве, али робе на њима је све мање, а цене свакодневно расту.
– Последњих дана парадајз је 250 динара, толико је и у набавци за пиљаре, а на пијаци и по продавницама иде и до 300. Нама је сада за брање стигао засад који смо подигли доста касније, зато и имамо шта да изнесемо на тезгу. Ранији засад који смо имали у пластенику је у потпуности страдао од топлоте, упркос систему кап по кап и свим другим мерама које смо примењивали. У пластеницима је летос температура прелазила 60 степени, све је изгорело – прича Вера Робајац из Пријевора, чија породица у овом селу има значајну производњу повртарских култура.
– Квалитет је такав какав је. Против природе се није могло, а све смо применили. Све је стигло на брање пре времена, сазрело преко ноћи. Знам повртаре у Заблаћу који су тарупирали огроман засад купуса, јер нису знали шта ће с њим. Купаца није било јер је стигао раније, у време петровданског поста, а да га продају нису имали коме. Морали су да ослободе парцелу за нову културу. Род црног лука је због ожеготина подложан труљењу, у време када је требало да формира главице жега је спржила лист – прича Вера, док је истовремено купци у пролазу питају за цену парадајза. На њен одговор одмахују главом, а она слеже раменима. Каже да ће део овогодишњег рода паприка морати да прода по 50 динара за килограм, јер на плодовима има ожеготина.
Колики је данак суша узела понајбоље говори призор са недавно одржане Купусијаде у Мрчајевцима. Наиме, многи долазак на ову манифестацију искористе да се снабдеју квалитетним поврћем, по чијој производњи је овај крај познат. Међутим, за више од две деценије, колико манифестација траје, није се догодило да се све распрода пар сати иза поднева, у време када купци тек пристижу. У климатски „нормалнијим” годинама повртари из Мрчајеваца, Катрге, Адрана, Тавника и других села крај Мораве са пуним камионима паприке у варошици бивали су и до касно у ноћ.
На мети инспекција
Највећа пијаца на отвореном, нарочито ова у Прељини, протеклих година је била на мети бројних инспекција, јер је нелегална а доведена је у питање и безбедност у саобраћају због гужви. Зато прељински продавци нерадо стају пред новинаре, јер их искуство научило да су готово сваки такав сусрет платили казном инспектора. Изградњом приступне петље у Прељини подигнута је челична банкина која путни појас одваја од продаваца, а са дозволом власти СПЦ на чијем земљишту одувек обављају продају, пољопривредници сада неометано тргују. Идући магистралом од Прељине, преко Балуге, Станчића, Мојсиња, Доње Горевнице, па све до Мрчајеваца, поред пута је на десетине продаваца који се на пут спусте из својих села. Цене код њих су раније биле ниже него на пијацама. Најбоља паприка, за ајвар и печење, по килограму кошта 220 динара и услов је да се купи цела кутија која тежи око 16 килограма. Краставци корнишони су 250, парадајз у зависности од квалитета од 200 до 250, црни лук 80.
Извор: ПОЛИТИКА
