Комисија предложила да на етикети буде списак свих земаља из којих потиче мед, а идеја је да се оне наводе по уделу.
Ознака порекла „мешавина ЕУ и не-ЕУ меда”, која је годинама збуњивала потрошаче и отварала простор за преваре – сада је прошлост. Европска комисија је објавила предлог измене директиве о меду, најважнијег прописа који уређује продају ове намирнице у Европи. Како је изјавила Биљана Борзан, која се испред Одбора за заштиту потрошача већ дуго залаже за промену овог прописа, ЕУ је на корак до велике победе за потрошаче и пчеларе, јер ће коначно бити заштићени од превара и непоштене конкуренције.
– Још није све завршено. Комисија је предложила да на етикети буде попис свих земаља из којих потиче мед, али сматрамо да то није довољно. Борићу се да земље порекла буду наведене према уделу меда, од највећег до најмањег. Уколико, на пример, највише меда у паковању буде из Кине да она буде наведена прва. У противном ће опет бити простора за преваре – изјавила је Борзанова.
Да подсетимо да је до сада било могуће да производ који има један одсто меда произведеног у Европи и 99 процената онога који је увезен буде означен као „мешавина ЕУ и не-ЕУ меда”. Иста етикета је била на паковању и у обрнутом случају – ако је већина тог меда произведена на тржишту ЕУ. Упоредо са тиме објављено је заједничко истраживање тржишних инспекција Европе, које је показало да је чак 43 одсто узорака узетих у европским супермаркетима у 2021. и 2022. садржало шећерни сируп. Реч је о великом повећању фалсификата, а то показује податак да је 2017. године шећерни сируп пронађен у тек 14 одсто контролисаних узорака. Најновији подаци показују да је од 123 стране компаније које извозе мед на тржиште ЕУ, у чак 70 узорци нису били по прописима јер су садржали шећерни сируп. Највише тих увозника, њих 20, потиче из Кине, док су остали из Украјине, Аргентине, Бразила, Мексика и Турске.
– Дошло је до тога да је шанса да потрошачи при куповини меда буду преварени чак 50 одсто, што је на уређеном тржишту недопустиво. Осим нових правила за означавање порекла меда сматрамо да мора да се појача и инспекцијски надзор јер преваранти користе све софистицираније методе за фалсификовање меда – каже Борзанова. Према њеним речима, инспекције би требало да буду опремљене тако да могу да детектују ултрафилтрирани „мед”, у коме практично нема полена, као и обе третиране на високим температурама изнад 40 степени. Реч је производу који имитира мед, а производи се убрзаном методом испаравања. Предлог измена директиве о меду сада иде на дораду и усвајање у Европски парламент, где ће европски посланици имати прилику да га мењају и улажу амандмане. Очекује се да ће предлог бити усвојен до краја ове године. Да подсетимо да ЕУ не производи довољну количину меда да задовољи сопствено тржиште и увози око 40 одсто из трећих земаља, што је довело до тога да се европски произвођачи боре са све већим увозом по ниским ценама, посебно из Кине.
Једна анализа спроведена између новембра 2021. и фебруара 2022. године показала је да је 46 одсто од 320 узорака увезеног меда „вероватно фалсификовано”. Иако је метода тестирања била недовољна да се утврди фалсификовање, она даје идеју да су узорци „сумњиви да буду фалсификовани” и да зато нису у складу са Директивом ЕУ о меду. Мед природно садржи шећере и према правилима ЕУ о том питању, мора да остане чист, што значи да не могу да му се додају састојци. Фалсификовање настаје када се састојци као што су вода или јефтини шећерни сирупи вештачки додају да би се повећала запремина меда. Највећи број сумњивих пошиљки потиче из Кине (74 одсто), али је мед који потиче из Турске имао највећи релативни удео сумњивих узорака (93 одсто).
Извор:
https://www.politika.rs/scc/clanak/549732/Ekonomija/pravila-eu-med
