ДЕБАТА: Да ли ће пацови појести српску пшеницу и да ли ће Европа постати велики магацин жита?

Аутор: Gdjakovic
325 посета

“Ушли смо са великим залихама пред жетву пшенице од 700.000 тона. Имамо око 3,5 милиона тона укупан овогодишњи принос. За домаће потребе нам је неопходно 1,7-1,8 милиона тона. Када подвучете црту нама остаје два милиона тона. Шта ћемо са том пшеницом?”, пита се аграрни аналитичар Жарко Галетин
Годинама бројни проблеми оптерећују производњу пшенице, а директна последица је смањена заинтересованост пољопривредника за сетвом хлебног зрна ове јесени. Баш због свега наведеног у Утринама у општини Ада уприличен је Форум о пшеници.

A на сату пет до дванаест,  баш каква је ситуација са пшеницом.
Први Форум о пшеници удружење „Агропрофит“ организовало је пре безмало деценију и по. Разлози за овај други су бројни: недостатак тржишта за нашу пшеницу и ниске откупне цене, мале потребе државе за том житарицом у циљу прехрамбене сигурности, значајан пад потрошње хлеба, недостатак откупа зрна по квалитетним групама и све мања употреба сертификованог семена. И ту није крај. Председник удружења „Агропрофит“, Чедомир Кецо каже да је пшеница роба као и свака друга и да производњи нисмо маркетиншки приступили. А питања на која нема прецизног одговора су за кога, колико и шта у погледу квалитета производимо. Посебна прича је репроматеријал.

– Годинама причамо о томе да наши пољопривредници плаћају најскупљи дизел. Посебна прича је УРЕА. Била је од 1.000 до 1.110 евра за тону а сада је одједном 640. Са истог лагера. Од истог увозника. Реч је о огромној манипулацији. Ми смо у Војводини имали 110.000 газдинстава које пшеницу производе на површини мањој од 5 хектара. Тај број је сада знатно мањи јер су старачка домаћинства одустала од тог посла, а са друге стране дошло је до укрупњавања газдинстава. Више пшеницу не можемо да производимо само тако што ћемо је посејати и до жетве нећемо мислити о њој. Посебна прича је заштита. С јесени од глодара и лисних вашију, а с пролећа од болести, каже Кецо.

Са почетком рата у Украјини, када је цена пшенице у свету била највиша, уместо да наше вишкове продамо, Влада Србије је забранила извоз. Резултат је нагомилавање вишкова и моменталан губитак наших тадиционалних извозних тржишта, пре свега Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Албаније која су заузели други произвођачи. Тржишни аналитичар Жарко Галетин каже да тај проблем неће бити лако решен.

– Ми имамо озбиљан проблем. Ушли смо са великим залихама пред жетву пшенице од 700.000 тона. Имамо око 3,5 милиона тона укупан овогодишњи принос. За домаће потребе нам је неопходно 1,7-1,8 милиона тона. Када подвучете црту нама остаје два милиона тона. Шта ћемо са том пшеницом? А посебно питање је – шта ћемо са кукурузом? Где ће се све то сместити с обзиром на то да су наши складишни капацитети нешто више од 5 милиона тона. А посебан проблем је где ћемо ту пшеницу да пласирамо? А главни проблеми су логистични, каже Галетин.

И ту невољама није крај. Представник „Житоуније“ Здравко Шајатовић каже да су и млинари у изузетно тешкој ситуацији.

– Ми имамо апсордну ситуацију. Производна цена нашег брашна у паковању 25/1 је 32 дин/кг а држава четвртину брашна на домаћем тржишту продаје по 22 динара. И сада ви радите на том тржишту где пшеница са трошковима кошта минимум 20 дин/кг, а брашно тип 500 за производњу хлеба кошта 22 динара. Наравно да ће већина пекара задовољити своје потребе тим брашном. Осим тога четвртина производње нам је сточно брашно. Сточарство нам је пропало па млинари четвртину своје производње продају по 9 динара. И то ако имају коме да продају. Нама је једини начин за преживљавање био извоз. Али и ту се јављају проблеми пошто и у нашем најзначајнијем тржишту, Северној Македонији почели су демагошке потезе смањења цене прехрамбених производа па нам је и тамо отежан извоз. И за крај, држава је недавно донела уредбу па се и оно брашно које се производи за домаћинства у паковању од једног килограма, смањили за 25 динара. Са 70 на 45 динара по килограму. Реч је о произвођачким ценама. И прете оштрим казнама свима онима који се тога не буду придржавали што је противуставно, констатује Шајатовић.

На све наведено, агроекономисти упозоравају да ако би због ратних дејстава на Блиском Истоку био затворен Суецки канал, то би, фигуративно речено, Европу претворило у један огроман магацин. Тада би уз ратаре и млинаре били погођени сви произвођачи хране, како код нас, тако и широм старог континента.

Нажалост, Форуму у Утринама, иако су били позвани нису присуствовали представници Министарства пољопривреде, Секретаријата за пољопривреду, семенских кућа и дорађивача семенске пшенице. Логично с обзиром на ситуацију са хлебним зрном.

Ђорђе Симовић

Извор:

https://poljoprivreda.info/tekst/gde-sa-dva-miliona-tona-psenice

Srodni tekstovi

Оставите коментар