У Србији се последњих година повећава потрошња меда, али га и даље мање користимо него становници развијених земаља. Сваки наш становник поједе у просеку између 700 и 800 г меда годишње, што није довољно. Ипак, по нечему смо на првом месту у свету: имамо најбољи и најздравији мед, као и највећи број кошница по глави – на шест становника Србије иде једна кошница!
У зависности од сезоне, код нас се годишње произведе између шест и 12 хиљада тона меда. Ако се узму у обзир сви потенцијали које имамо, ова грана пољопривреде могла би да постане једна од најпрофитабилнијих. У Србији има око 30.000 пчелара са око 1.550.000 кошница, а медоносни потенцијали су већи.
Доминира багремов мед, следе га сунцокретов, липов, мед од уљане репице… Промена климе утицала је, нажалост, на то да се смањују количине ливадског и шумског меда.
Сваки трећи залогај нам зависи од пчела, а улога меда у одржавању здравља и када је у питању нега је вишеструка!Последњих година мед се највише извозио у Италију, Немачку, Аустрију, Белгију, Француску, Шпанију, БиХ, Македонију…
Проблем је што одлази у ринфузу. Немачка, рецимо, данас производи само 20 одсто сопствених потреба, 80 одсто увози. И увози још 100 одсто преко тога! То је мед који обради и извезе, првенствено у арапске земље. Зато се и дешава да најбољи српски мед буде помешан са медом лошијег квалитета из Кине, Агрентине, Индије, са Тајланда…
У шољу с водом сипајте кашику јабуковог сирћета, кашику меда и 1/2 мале кашике полена, размутите и пије гутљај по гутљај. Буквално враћа у живот!То више не смемо да дозволимо, јер не постоје веће паметнице од наших пчела!
Ево шта су све у стању да ураде:
Владају математиком и географијом као да су завшиле најбоље факултете!
Пчелињи мозак, иако величине зрна сусама, способан је за веома комплексне функције и одговорне задатке: граде шестоугаоне ћелије саћа, манипулишу поленом како би направиле грудве које ће сместити у корпице на ногама, умеју да изведу широки спектар „плесова“ којима саопштавају локацију хране.
Оне чисте гнездо од отпадака, а усавршиле су и технику грејања гнезда контракцијом мишића.Не рађају се научене, већ као младе уче од старијих како да праве мед.
Медоносне пчеле знају да је планета округла и могу да рачунају углове како би се оријентисале. Дакле, минијатурни мозгови имају много веће сазнајне капацитете него што се то претпостављало пре двадесетак година.
Краљица
Највећа продуктивност матице је у време лета – полаже и до 2.500 јаја дневно. Имају жаоку, али је готово никад не користе јер су углавном у ћелији и нису у опасности. Једна матица је владарка 20 000 до 80 000 пчела.
Рекордерке
У минути пчела замахне крилцима 11.400 пута, због чега и чујемо зујање. Има 170 рецептора мириса који служе за родбинско препознавање, комуникацију и проналажење хране.
Самоодбрана
Када нас пчела убоде и покуша да побегне са “места злочина”, њена жаока остане дубоко заривена у кожи, али се у том процесу ишчупа и пола пчелине утробе. Јединствен је пример инсекта који је приморан да изврши самоубиство у одбрани.И на крају, треба да знате и ово: веч 150.000.000 година медоносне пчеле Апис меллифера производе мед, чувајмо их и надајмо се да ће бар још толико.
Извор: https://www.kurir.rs/zabava/zanimljivosti/3906233/svaki-treci-zalogaj-nam-zavisi-od-pcela-a-evo-zasto-su-nase-radilice-prvaci-sveta-a-med-iz-srbije-najbolji-i-najtrazeniji
ФОТО: Pixabay
