Србија и Шпанија су све блискије, а ево како је рат утицао на пољопривреду ове земље

Аутор: Gdjakovic
347 посета

После пандемије корона вируса, дошао је рат у Украјини. Како су ови догађаји утицали на шпанску пољопривреду?

Верујем да проживљавамо један од комплекснијих тренутака у новијој историји. Прво, пандемија Цовид-19 и инвазија на Украјину касније произвели су изузетно рањиво окружење, са променама на међународним тржиштима које су озбиљно утицале и озбиљно утичу на шпанско село, али и на руралне крајеве и пољопривреду широм целе Европе. И Украјина и Русија имају велики утицај на нашу пољопривредну економију, при чему је Украјина наш други највец́и добављач кукуруза и сунцокретовог уља, а Русија главни снабдевач ђубрива. Сходно томе, најуочљивија последица рата је била да трошкови производње у пољопривредном сектору порасли за више од 35% у 2022. Ставке које су највише погођене биле су цене ђубрива, које су доживеле повец́ање од 62%, енергије и мазива, који су то учинили за 50%, и хране за животиње, који су повец́ани за више од 35%. Ово је повец́ање трошкова без преседана.

Овим околностима се додаје и дуготрајна суша и екстремне температуре које имају веома негативне последице на усеве. Управо смо регистровали најсушнији месец април у последњих 60 година, а само од 1. октобра падавине у Шпанији су смањене за 23,5 одсто. Последично, резултат повећања трошкова производње, с једне стране, и неповољних временских услова, с друге стране, условили су значајан пад пољопривредне производње у 2022. години. У 2022. години пољопривредна производња је опала за скоро 25%, посебно производња маслиновог уља која је смањена за 55%, житарица које су смањене за 22% и цитруса за 16%. А ако је мања производња, цене су вец́е. Према најновијим доступним подацима, шпанске цене хране порасле су за 16,5 одсто у последњих 12 месеци, испод раста од 19,2 одсто у ЕУ.

Ипак, постоје разлози за оптимизам. Чини се да се тензије на међународним тржиштима смирују, барем привремено, захваљујући Црноморској иницијативи за жито, која је у марту продужена за 120 дана и која ц́е олакшати извоз житарица и сродних прехрамбених производа и ђубрива из одређених морских лука у Украјини; суштинска иницијатива за глобалну безбедност хране. У сваком случају, у овој сложеној сиутиацији који сам покушао да представим, пред нама су два важна изазова: 1) контролисати цену хране како би се ублажио утицај инфлације на џеп потрошача и 2) остварити одрживу производњу хране, поспешити производњу са што мањим утицајем на животну средину.

У том циљу, шпанска влада ради на низу мера како на шпанском тако и на европском нивоу. Мере које је Влада Шпаније одобрила у прошлој години премашују 1.800 милиона евра између директне и фискалне помоц́и и представљају највец́у јавну ињекцију у овај сектор до сада у овом веку. Одобрена је помоц́ произвођачима млека, директна помоц́ од 300 милиона евра за ублажавање поскупљења ђубрива, помоц́ од 240 милиона евра за ублажавање поскупљења пољопривредног дизела и 120 милиона евра за ублажавање повец́ања горива за риболов. Поред тога, одобрено је значајно смањење пореза на доходак грађана пољопривредницима и сточарима и смањен је ПДВ на низ прехрамбених производа. Поред ових ванредних мера за суочавање са тешком ситуацијом, треба поменути и структурне инструменте подршке који су доступни сектору, као што је Заједничка пољопривредна политика (ЦАП), која ц́е за нови период 2023-27. од више од 47.000 милиона евра помоц́и и која у просеку износи 20% укупног прихода шпанских фарми. Исто тако, План опоравка, трансформације и отпорности (ПРТР), који има своје главно инвестиционо поглавље у модернизацији наводњавања, са 563 милиона евра који ц́е бити проширен са још 400 милиона.

Где видите потенцијал за сарадњу и колико сте задовољни инвестицијама у Србији?

Шпанија и Србија су две велике пољопривредне силе, са комплементарним искуствима која нам омогуц́авају да учимо једни од других кроз размену знања и икуства. Желео бих још једном да се укратко осврнем на потенцијал пољопривредно-прехрамбеног сектора у Шпанији, који се огледа у његовој извозној природи. У 2022. години поново смо оборили рекорд извоза, са више од 68.000 милиона евра. Први смо извозник у свету маслиновог уља и стоних маслина, други по обиму извеженог вина, други светски извозник свињског меса, али се издвајамо и по мање познатим производима као што су црни тартуф, чији смо први произвођач и извозник у свету.

За овај значајан успех заслужни су залагање и труд земљорадника и сточара, али и улагање у адекватну инфраструктуру и развој савремене и напредне пољопривредне технологије, која нам омогуц́ава да производимо квалитетне производе ефикасније, одрживије и уз бригу о животној средини. Зато ми је задовољство што неке од наших водец́их агротехничких компанија посец́ују Нови Сад и Пољопривредни сајам. Уверен сам да ц́е моц́и да ојачају постојец́у сарадњу, развију нове везе и идентификују партнере за јачање билатералне сарадње у секторима као што су системи за наводњавање, стакленици, ђубрива и биостимуланси, вакцине и ветеринарски лекови, пољопривредна опрема и решења за дигитализацију пољопривреде и примена интернета ствари у пољопривредној производњи.

Али ако ме питате за одређену област у којој мислите да наша сарадња може бити посебно интересантна, не могу а да се не осврнем на наводњавање. Шпанија је земља коју карактерише екстремно сушно земљиште због чега су системи за наводњавање одиграли кључну улогу у консолидацији Шпаније као пољопривредно-прехрамбене силе. Шпанија је данас водећа земља у ЕУ по површини наводњавања, са скоро 4 милиона хектара, што представља 23% укупне површине пољопривредног земљишта у Шпанији и 2/3 укупне биљне производње у Шпанији. Поред тога, успешан процес модернизације система за наводњавање у последњих 20 година учинио нас је међународним мерилом у модернизованом наводњавању. Тренутно се 75% наводњаване површине у Шпанији односи на наводњавање прскалицама или кап по кап, што нас позиционира као једну од земаља у свету са највец́им површинама усева са локализованим за наводњавањм, производец́и више и боље са мање воде.

Такође не могу да не напоменем да је Шпанија, у случају пластеника, друга земља у свету са највише хектара усева под пластеницима, више од 73.000, посебно за узгој воц́а и поврц́а. Захваљујући томе, на југу Шпаније воц́е и поврц́е се може производити и пласирати током целе године. Посебно се истиче регион Алмерија, са више од 30.000 хектара пластеника, који је постао „башта Европе“, водећи регион у извозу пољопривредно-прехрамбених производа и са производњом воћа и поврћа која представља скоро половину укупне производње. у Андалузији. Захваљујући томе, Шпанија је главни произвођач воц́а и поврц́а у ЕУ.

А што се тиче шпанских инвестиција у Србији, посебно бих издвојио Ветеринарски институт Суботица, који је купила шпанска компанија и који је једини произвођач вакцина за животиње на Западном Балкану, и Висцофан, шпанску мултинационалну компанију посвец́ену производњу вештачких омотача за кобасице и који поседује један од својих најзначајнијих и најнапреднијих погона у Србији.

Шта Шпанија представља на Новосадском сајму ове године? Колико ц́е излагача доц́и и какав наступ планирате?

У новом издању Пољопривредног сајма у Новом Саду, девет компанија из различитих сектора представља се у шпанском националном павиљону, свака у врху свог пословног поља; Реч је о системима за наводњавање, пластеницима, ђубривима и биостимулансима, вакцинама и ветеринарским лековима, пољопривредној опреми и гумама или решењима за дигитализацију пољопривреде и коришц́ење интернета ствари у пољопривредној производњи. Бићемо у сали један Новосадског сајма и, наравно, биц́е нам драго да примимо и разговарамо са свима који су заинтересовани да упознају Шпанију, сазнају више о нашем искуству, нашој технологији и истражују нове начине сарадње за обострану корист Шпаније и Србије.

Srodni tekstovi

Оставите коментар